eseni-nazareni-terapeuti
26.05.2011., četvrtak
|
Sveti ivotom mudri filosofi (Izvadak iz Drugog dela knjige O posvećeničkom ivljenju. brat Vasa Aurora Aurea) auroraaurea@gmail.com I ranohrićanski i prahrićanski redovnici kroz zakonit ivot doivljavali su i nalazili sebe kao istinske filosofe (ho phílos = 'ljubitelj', 'prijatelj'; h sophía = 'mudrost'), kao ljubitelje Mudrosti. A voleti Mudrost znači drati Njene Zapovesti. Stoga čoveka urazumljuje i umudruje, stabilizuje na Putu Istinskog ivota samo zakoniti ivot. Filon Aleksandrijski u esenskom redu vidi filozofsku zajednicu zaokupljenu traenjem Boga kroz moralan ivot: to se filosofije tiče, njen logički deo oni su preputali brbljavim verbalistima, kao neto nepotrebno za sticanje vrlina, dok su fizički deo preputali na dranje i uzdizanje posmatračima zvezda, kao neto s onu stranu shvatanja ljudske prirode, zadravajući samo onaj deo koji govori o postojanju Boga i sazdavanje Sveta. A etički dio filosofije vrlo marljivo su proučavali uzimajući za učitelje zakone svojih predaka, koje dua u čoveku ne moe shvatiti bez boanskog nadahnuća. (Svaki dobar čovek je slobodan, prg. 80) Tatijan Asirac u svojoj 'Besedi protiv Helena' osuđuje i razotkriva mnogoboačke filosofe iza čijih reči i pouka nije stajao uzoran i čestiti ivot, koji se u etičkom smislu nikako nisu mogli nazvati filo-sofima, prijateljima i ljubiteljima vinje Mudrosti; tako on pita nabeđene mudrace koje istinsko dobro su dobili od filosofstvovanja i koji od njih to nije pao u gordost? Hvaleći se svojim uzdranjem, Diogen je umro od prodrljivosti poto je pojeo ivog polipa. Aristip je nosio purpurnu odedu i iveo u raskoi. Zbog prodrljivosti Dionisije je filosofa Platona predao u ropstvo. Aristotel je vaspitao Aleksandra, koji je tlačio blinje koji mu nisu hteli odavati slavu kao 'Bogu', ... (pogl. 2; cp.: Jovan Damaskin: 'Filosofska poglavlja', pogl. 3). (Stoički filosof Seneka je vaspitavao Nerona, koji je se eksponirao kao veliko čudovite od čoveka.) Tatijanu su mnogoboački 'mudraci' u svojoj neurednosti ličili na ivotinje. Nil Sinajski, koji u koji je u neznaboačkoj filosofiji razlikovao tri pravca, za prvu grupu, duboko porobljenu raznim strastima, koji slue samo telesnim nasladama, iznosi da je se njihova filosofija ogledala samo u starom ogrtaču (en tM tríbMni), u bradi i palici (De Monastica exercitatione, pogl. 1). U drugu struju Nil smeta filosofe koji su se već stvarno interesovali za pitanja logike, etike i filosofije, ali se, kao i prva struja, nisu starali o ozbiljnom praktičnom (ts práxeMs), ivotnom primenjivanju svoga moralnog učenja (ibid., pogl. 2). U treću struju Nil stavlja neznaboačke filosofe koji su nastojali u vlastitom ivotu da praktično ostvare moralne nazore koje su učili, rtvovali se i asketski, no to su sve činili za ljudske počasti i prolaznu zemaljsku slavu, bez očekivanja bilokakve onostrane nagrade. U antiknom svetu, po svedočanstvu proročita, Sokrat (469.-399. g. se.) je smatran najmudrijim filosofom: navodno ga je Apolon preko delfskog proročita proglasio za najmudrijeg među ljudima. No koju vinju mudrost je mogao imati čovek koji je opravdavao pedofiliju, ropstvo i rtvovanje nedunih ivotinja? Bez nekih usvojenih Pitagorinih pouka, njegova mudrost bi bila galopirajuća ludost. Počev od polovine V stoleća se. sofisti su se eksponirali kao javni i putujući poučavatelji odraslih Helena, ali i omladine; poučavali su mnogim aktuelnim disciplinama: filosofiji, matematici, astronomiji, knjievnosti, umetnosti, pravu, besednitvu, i svoje usluge naplaćivali; vremenom su postali sinonim za tobonje mudrace, nadmudrivače i ubeđivače po svaku cenu, čak i pomoću obmanjujućih lukavstava i lanih dokaza, sofizama. Sokrat, Platon i Aristotel su nasrtojali da ospore sofistički nihilizam (koji je počeo sa Protagorom, koji je učio da je čovek mera svih stvari homo mensura) i odbacivanje postojanja apsolutne istine. Kao pratnja Gospodnjim utelovljenjima na planeti Zemlji, u odedu od mesa i kostiju dolazila su i visoka, anđeoska bića, koja su ivela i pronosila reč Svetlosti i Spasenja. Oni su negovali i odgovarajući kult dostojnog, svetog ivljenja. Ljudi su ih zvali i filososofima, ljubiteljima Mudrosti. Historik filosofije Diogen Laertije (Diogens Laertios, III st. ne.) u svojoj biografsko-doksografskoj zbirci ivot i miljenja istaknutih filosofa (Bioi kai gnMmai tMn en philosophia eydokimsantMn), na početku, ukazuje: ťBavljenje filosofijom, kako neki tvrde, počelo je najpre kod barbara; naime, već kod Persijanaca bili su magijci, kod Babilonjana i Asiraca haldejci, kod Indijaca gimnosofisti, kod Kelta i Gala takozvani druidi i semnotei; o tome piu Aristotel u svojoj knjizi 'O magiji' i Sotion u dvadeset trećoj knjizi 'Redosled filosofa'.Ť - To th=j filosofiżaj eĂrgon eĂnioiż fasin a)po barba/rwn aĂrcai. gegenh=sqai gar para men Pe/rsaij Ma/gouj, para de Babulwniżoij hÄ šAssuriżoij Xaldaiżouj, kaiě gumnosofistaj par šIndoiÍj, para/ te KeltoiÍj kaiě Gala/taij touj kaloume/nouj Druiż+daj kaiě Semnoqe/ouj, kaqa/ fhsin šAristote/lhj e)n t%˝ Magik%˝ kaiě Swtiżwn e)n t%˝ eiškost%˝ triżt% th=j Diadoxh=j. (I, 1) Delo 'O Magiji' (vidi i: I, 8; II, 45) Laertije pogreno pripisuje Aristotelu; bizantijski leksikon 'Suida' za autora sugerie peripatetičara Antistena (oko 445.-360. g. se.) sa Rodosa (alpha, 2723). Laertije lično smatra da je filosofija ipak započela kod Helena (I, 6). On iznosi da su gimnosofisti i druidi filosofiju izraavali kroz zagonetke, traeći od ljudi da budu pobočni i da se vebaju u hrabrosti. U svojim Ćilimima (StrMmateis) slično ukazuje i načitani bogoslov Klement Aleksandrijski (Titus Flavius Clemens Alexandrinus, oko 150.-217. g. ne.): ť...Filosofija, slično dragocenom kamenju, odavno je sijala kod barbara. Kasnije je se probila i u Heladu. U Egiptu njeni nositelji su bili proricatelji, u Asiriji haldejci, u Galiji druidi, u Baktriji samanei, Kelti su imali svoje filosofe, a u Persiji magijci. (Ovi poslednji najavili su rođenje Spasitelja pre svih i pristigli u Judeju, prateći zvezdu.) U Indiji filosofijom su se bavili gimnosofisti. I u drugim zemljama bilo je filosofa.Ť - Filosofiża toiżnun poluwfele/j ti xrh=ma pa/lai men hĂkmase para barba/roij kata ta eĂqnh diala/myasa, uŔsteron de kaiě eišj ŕEllhnaj kath=lqen. Proe/sthsan d au)th=j Aišguptiżwn te oi¸ profh=tai kaiě šAssuriżwn oi¸ XaldaiÍoi kaiě Galatw˝n oi¸ Druiż+dai kaiě SamanaiÍoi Ba/ktrwn kaiě Keltw˝n oi¸ filosofh/santej kaiě Persw˝n oi¸ Ma/goi. Oiá mageiż# kaiě tou= swth=roj proemh/nusan thn ge/nesin, a)ste/roj au)toiÍj kaqhgoume/nou eišj thn šIoudaiżan a)fiknou/menoi gh=n. šIndw˝n te oi¸ gumnosofistaiż, aĂlloi ge filo/sofoi ba/rbaroi. (I, 71) Klement iznosi da su vodeći helenski mudraci (sofisti) i prosvetitelji bili barbarskog porekla (I, 66), da su od njih mnogo to-ta preuzeli (VI, 35), ali da su sva značajna filosofska učenja Helenima ipak dola od velikog Mojsija (II, 20), čije znanje ima haldejsko poreklo (I, 151). Judeohelenski filosofi Filon Aleksandrijski i Aristobul (II st. se.) smatrali su i dokazivali da je jevrejska filosofija starija od helenske (I, 72). U svojoj 'Besedi protiv Helena' Tatijan iznosi da su su Heleni sve svoje ustanove i običaje preuzeli od barbara: ťTelemesijci su bili naročito veti u gatanju iz snova; Karijci su prepoznavali budućnost prema zvezdama; Frigijci i Isavrijci se u svom gatanju oslanjaju na let ptica; Kiprani su gatali iz utroba rtvenih ivotinja; Babilonci su se proslavili astronomijom; Persijanci magijom; Egipćani geometrijom; Feničani pismom.Ť (Pogl. 1) U natpisima u Nak-i-Rustamu, neomazdaistički prvosvetenik Kartir, hvali se verskom netrpeljivoću koja je zavladala u sasanidskom Persijskom carstvu: ťAhrimanova učenja i demoni odstranjeni su iz carstva, i učinjeni nedostojnim vere. Judejci, samanei, brahmani, nazorejci, jogiji i zandiki /= manihejci/ potučeni su u carstvu, a idoli su razoreni, a od njih su napravljena stanita za bogove.Ť U tim progonima judejci su najblae proli, i najdue se odrali u svojoj babilonskoj dijaspori. Sibile U istinskim posvećeničkim kultovima, i ene su mogle vriti svetenčku slubu, ba onako kako su mogle biti i nazireji (Brojevi, 6:2). ene su se osvedočile i kao Boije proročice. U starozavetno vreme susrećemo vie proročica: Mojsijevu sestru Mirjam (Izlazak, 15:20), Deboru (Suci, 4:4), Huldu (Kraljevi, II, 22:14), Noadju (Nehemija, 6:14), Isaijinu enu (Isaija, 8:3) ... Kod Isusovog posvećenja u Hramu nalazimo proročicu i nazirejku Anu (Luka, 2:36-38). Među mnogobocima Boije proročice koje su delovale u svetilitima (orakulima) nazivale su se Sibile. Naravno, pod tim nazivam stajale su i proročice palih bogova. Na proročanstva Sibile pozivaju se i ranohrićanski spisatelji poput Justina Mučenika (Apologija, I, 20, 1; 44, 12) i Klementa Aleksandrijskog. Justin, poput Platona (Phajdros, 244 b; Theags, 124 d), govori o jednoj Sibili, odnosno o Sibilinoj knjizi (koja je dola do nas kao judeo-hrićanski apokrif). Heraklit, Euripid i Aristotel, takođe pominju jednu Sibilu. Varon govori o deset Sibila. Obično se slikaju kako prebivaju uz čarobna vrela i po pećinama. Antikna misao poznaje brojne Sibile-proročice (za koje se uobičajno smatra da je njihovo poreklo Mala Azija, odakle su se rairile po Heladi i Italiji.): haldejsku (Sambeta), libijsku, frigijsko-delfijsku, kumajsku (Dema), Heromofilu iz Marpesa ili Eritre u Maloj Aziji, kojoj je boravite docnije preneto u kampansku Kimu), Eritreja, Samska, .... Pored ostalih u starini je bila poznata i jevrejska, odnosno nazarenska Sibila sa gore Karmel: ťPosle Deme odrasla je kod Jevreja iznad Palestine /= na Karmelu/ proročica kojoj je ime bilo Saba.Ť (Pausanija, X, 12) I među starim Germanima uvaavane su ene-proročice: ťGermani dre da u eni ima nečeg boanskog, proročanskog, zbog toga idu za njihovim savetima i sluaju njihove reči. Videli smo i sami kako su, za vlade pokojnog Vespasijana, mnoga plemena smatrala, dugo godina, Veledu za boginju; isto tako oboavali su i Albrunu i mnoge druge ene, ...Ť (Takit: 'Germanija', pogl. 8) |
- 20:13 - Komentari (0) - Isprintaj - #
|
Eseni (Izvadci iz Drugog dela knjige O posvećeničkom ivljenju. brat Vasa Aurora Aurea) auroraaurea@gmail.com Viđenje esena u Knjizi proroka Jeremije Ukratko o proroku Jeremiji i njegovoj Knjizi Prorok Jeremija (rođen oko 660. g. se.) vodi poreklo iz sveteničko-nazirejske porodice iz Anatota (nekoliko kilometara severno od Jerusalima), koja je u Solomonovom Hramu vrila kultnu slubu. Prema starozavetnoj knjizi koja stoji pod njegovim imenom, Bog je se prvi put kroz njega objavio u 13-oj godini judejskog kralja Joije (Joijahu, 640.-609. g. se.), dakle negde oko 626. g. se; Joija je, inače, na bazi novovopronađene Knjige Zakona izvrio izvesnu religijsku reformu u Judeji (622. g. ne.). Jeremija proročki deluje u vreme očiglednog slabljenja Asirije, i pred pojavu Novobabilonskog (Haldejskog) Carstva, čije vojske će prvi put 597. g. se. osvojiti Jerusalim, a drugi put, 586. g. se. ga i teko razoriti. Jeremija beskompromisno osuđuje pokvarenost u narodu i svetenstvu, razotkriva lane proroke i najavljuje Boiju kaznu nad Judejom preko Babilona. Kao visoki Boiji posvećenik u samom Hramu osuđuje krvne prinose i ukazuje da uredbe o njima nisu dole preko Mojsija: ťJa nita ne rekoh ocima vaim o paljenicama i klanicama, niti im to o tome zapovedih kad ih izvedoh iz zemlje egipatske. /.../ Hoće li pretilina i meso posvećeno ukloniti zlo od tebe? Mogu li te stoga proglasiti čistom? /.../ Ne činite krivo strancu, sirotici, udovici, ne tlačite ih, i ne prolivajte krvi nedune na ovome Mestu /= u Hramu/.Ť (7:22.11:15.22:3) Najavljujući stradanje Grada i Hrama, bio je u vreme Jehojakima (Jehojaqim, 609.-597. g. se.) estoko progonjen i zlostavljan od Kralja i pokvarenog svetenstva. Pritisnut silnim podrugljivim otporom u tvrdokornom judejskom narodu Jeremija čak pokuava Bogu da vrati proročki nalog (20:9). Jeremija najavljuje sedamdesetogodinje robovanje kanaanskih naroda Babilonu (25:11), te kraj vladavine Davidove dinastije u Judeji, i pojavu Davidovog Izdanka (novog Davida, Hristosa Boijeg), duhovnog Kralja Novog Izraela: ťEvo dolaze dani reč je Jehovina podićiću Davidu Izdanak pravedni. On će vladati kao Kralj, i biti mudar, i činiće pravo i pravednost u zemlji. U njegove će dane Judeja biti spaena i Izrael će iveti spokojnoŤ (23.5-6, v.: 30:9) Po predanju razvijenom u makabejskom dobu, Jeremija je navodno (pre ruenja Jerusalima) na brdu Nebo, sakrio Kovčeg Saveza i kadioni rtvenik iz Solomonovog Hrama ('Makabejci', II, 2:1-8). Kada je Nevukadnezar na mesto kralja Cidekje (Cideqjahu, 597.-586. g. se.) kao namesnika nad Judejom postavio Gedaliju, a ovaj bio ubijen od bande jednog judejskog fanatika Jimaela sina Eliaminovog ('Jeremija', 41), mnogi Judejci su zastraeni mogućom haldejskom odmazdom pobegli u Egipat, povukavi onamo i proroka Jeremiju; u Egiptu, među Judejcima, potom nastaje esenski terapeutski red, čiji kult kasnije podrobno opisuje Filon Aleksandrijski. Kao Boiji nazirej Jeremija je nosio belu lanenu odedu i laneni pojas (13:1), i, naravno, dugu kosu: ťOstrii svoju dugu kosu i baci je. Po goletima protui tualjkom, jer Jehova odbaci i odvrgnu rod na koji se razgnevio.Ť (7:29) Jeremijine govore je izvorno sređivao njegov prorok-učenik Baruh (v.: Jeremija, pogl. 36) Moemo zapaziti da se hebrejski tekst Jeremijine knjige dosta razlikuje od helenskog teksta, Septuaginte, to sve svedoči o brojnim redaktorskim uplivima. Kasniji redaktori su od nekoliko niza Jeremijinih beseda i ispovesti napravili jednu dokumentarno dosta anahronu zbirku. Hebrejski, masoretski tekst (35:1-19 / ÔÜ çčä ŐÔŮŢčŮ) 1 ÔÓŃč ĐéÁč ÔŮÔ ĐÜ ŮčŢŮÔŐ ŢĐę ŮÔŐÔ ŃŮŢŮ ŮÔŐŮçŮÝ Ńß ŮĐéÁŮÔŐ ŢÜÚ ŮÔŐÓÔ ÜĐŢč 2 ... Helenski tekst Septuaginta (ĄŁ, Ś ´˛ / pogl. 42) 1. ¸O lo/goj o( geno/menoj proj Ieremian para Kuriżou e)n h(me/raij Iwakim basile/wj Iouda le/gwn 2. Ba/dison ... Prevod (hebrejskog teksta) 1. Ovo je reč, koja dođe Jeremiji od Jehove u dane Jehojakima, sina Joijina, kralja Judina, govoreći: 2. ťIdi k domu Rehavovaca (MT: el-bejth ha-Rekhavim; LXX: oíkon Archabin/, govori s njima i dovedi ih u Dom Jehovin u jednu od dvorana, i podaj im vina da piju!Ť 3. l tako uzeh Jaazaniju, sina Jeremije, sina Habasinijina, braću njegovu, i sve sinove njegove i sav dom Rehavovaca. 4. I dovedoh ih u Dom Jehovin, u dvoranu čoveka Boijega Ben Johanana, sina Jigdalijina, koja je kraj dvorane kneevske, a nad dvoranom vratara Maaseje, sina alumova. 5. Metnuh pred pripadnike doma Rehavovaca krčage s vinom i čae, i rekoh im: ťPijte vino!Ť - 6. A oni odgovorie: Ne pijemo vina; jer otac na Jonadav, sin Rehavov, zapovedio nam je: ťNe smijete piti vina, ni vi ni sinovi vai doveka. 7. I kuće ne gradite i semena ne sejte, ni vinograda ne sadite niti ih posedujte, nego stanujte uvek u atorima, da dugo ivite u zemlji, u kojoj ste gost! 8. ťMi sluamo Jonadava, sina Rehavova, oca svojega, do u reč u svemu, to nam je zapovedio: ne pijemo vina nikada, ni mi ni ene nae, ni sinovi nai, ni kćeri nae. 9. Ne gradimo kuća, da u njima stanujemo, i ne posedujemo vinograda, njiva i posejanih polja. 10. Stanujemo u atorima i činimo brino sve, to nam je zapovedio na otac Jonadav. 11. Kad je krenuo Nevukadnecar, car babilonski, protiv ove zemlje, rekli smo: Dođite, otidimo u Jerusalem ispred vojske Haldejaca i ispred vojske Aramejaca! Tako sad stanujemo u Jerusalemu.Ť 12. I dođe reč Jehovina Jeremiji, govoreći: 13. ťOvako veli Jehova nad Vojskama, Bog Izraelov: Idi, javi ljudima Judinim i iteljima jerusalemskim: Zar nećete da primite pouke i da posluate reči Moje? govori Gospod. 14. Izvruje se zapovest Jonadava, sina Rehavova, koji je zabranio potomcima svojim da ne piju vina. Oni ne piju vina do danas, nego sluaju zapovest oca svojega. A Ja sam neprestano govorio vama, ali me vi neste sluali. 15. Slao sam k vama jednako sve sluitelje Svoje, proroke, s opomenom: Vratite se svi sa svojih zlih putova, popravite dela svoja i ne trčite za drugim bogovima, da im sluite! Tada ćete ostati u zemlji, koju sam dao vama i ocima vaim. Ali mi vi ne prignuste uha svojega, niti me posluaste. 16. A sinovi Jonadava, sina Rehavova, drali su se zapovesti oca svojega, koju im je dao, ali taj narod ne slua Mene.Ť 17. Zato ovako veli Jehova, Bog nad Vojskama, Bog Izraelov: ťDoista, ja ću pustiti na Judu i na sve itelje jerusalimske svu nesreću kojom sam im zapretio; jer sam im govorio, a oni ne posluae, jer sam ih zvao, a oni se ne odazvae!Ť 18. A domu Rehavovaca reče Jeremija: ťOvako veli Jehova nad Vojskama, Bog Izraelov: Jer ste bili posluni zapovesti svojega oca Jonadava i drali sve upute njegove i činili sve, to vam je zapovedio. 19. Zato veli Jehova nad Vojskama, Bog Izraelov: Nikada neće Jonadavu, sinu Rehavovu, ponestati potomaka, koji mi slue doveka.Ť Osvrt Gospod Pravednosti pred nazirejem Jeremijom pohvaljuje lokalnu nazirejsku zajednicu Rehavovaca, kao onu koja odrava posvećeničko-zavetne zapovesti koje im je dao Mojsije i njihov otac (ded) Rekav, a koje od njih trae da se uzdravaju od opojnog pića (vina), da uglavnom ive po atorima, da ne podiu velelepne domove, da sebe na zemlji vide kao goste, odnosno da Nebo vide kao svoju istinsku Otadbinu: ťOtvori oči moje da gledam divote Tvoga Zakona! Ja sam doljak na zemlji, ...Ť (Psalmi, 119:18-19) ) Apostol Pavle, koji je udeo da se oslobodi zemaljskog atora, vernima ukazuje: ť... Putnici smo u tuđini, daleko od Gospoda, dok god boravimo u telu.Ť (Korinćanima, II, 5:6 ) Apostol Petar vernima u rasejanju ukazuje: ťProvodite u /Boijem/ strahu vreme svoga ivota u tuđini.Ť (I, 1:17 ) U Poslanici Hebrejima autor iznosi za putnike upućene u Obećanu zemlju: ťPriznae da su stranci i doljaci na zemlji.Ť (11:13 ) Svojim vernim sledbenicima Hrist ukazuje da će ih vratiti u njihove Nebeske stanove iz kojih su sili sa Njim da bi sluili Bogu i čoveku, da bi se borili protiv satanskog i grenog (Jovan, 14:3). I Lukretije Kar ukazuje i navodi na zaključak da trebamo sebe videti kao gosta na zemlje, i da svrsishodno provodimo svoj ivot, uzimamo samo prave ugođaje, kako bi hrabrije prihvatiti smrt: ťAko ti je protekli ivot bio drag, i zadovoljstva sva nisu istekla k'o iz uplja suda, bez slasti prola, to se ne povuče ko gost ivota sit? Ne primi mirno, bezumniče, sad odmor pouzdani?Ť (De rerum natura, III, 935-938.) Tvrdnja da je rekavovski zavet uključivao i uzdravanje od sadnje vinograda i povrtarstva, naravno puko je redaktorsko dometanje. Eseni Rekavovci bili su i marljivi poljodelnici, jer inače od čega drugog bi se izdravali. Redaktorska refleksija koja donosi takvu zabranu ima pred očima predaju o patrijarhu Noji koga je, navodno poljodelstvo i vinogradarstvo dovelo do velike sramote: ťNoje, poljodelnik, zasadio vinograd. Napio se vina i opio, pa se otkrio nasred atora.Ť ('Postanak', 9:20) Jeremija braću Rekavovce dovodi u jednu od odaja Solomonovog Hrama; nazireji koji su svetenosluili pri Hramu i prinosili čistu, beskrvnu, kadionu rtvu, imali su svoju posebnu obitavalinu dvoranu u Hramu. Rekavov sin pustinosluitelj Bogu Jonadav iveo je, inače, u vreme severnoizraelskog kralja Jehua (841.-814. g. se.) koji je se obračunao sa Baalov kult u Samariji (Kraljevi, II, 10:15.23) Rekavovci, prihvaćeni u dom Judin, su inače bili i dobri pismoznalci: ťKnjievničke porodice koje su ivele u Jabesu bile su: Tiraćani, Simeaćani, Sukaćani. To su Keniji koji su potekli od Hamata, oca Rekavova doma.Ť (Letopisi, I, 2:55) Rehaviti vode poreklo od Nojevih potomaka Kenija (v.: Brojevi, 24:21) i Medjana. Od Faraona i njegovog gneva Mojsije iz Egipta bei i sklanja se u midjansku zemlju (Izlazak, 2:15); tu se eni Siporom, jednom od sedam kćeri midjanskog svetenika Reuela (ÜĐŐâč) Jitra (2:16-21); tu mu se i Gospod na brdu Horebu prvi put ukazuje. Hobab, Siporin brat, pomae kao vodič Mojsiju u pustinjskom utaborivanju izraelske nomadske svite (Brojevi, 10:29.31). Keniji (hebr.: ha-Qeni) su u naseljavanju Kanaana zaposeli njegov pustinjski juni deo, gde su iveli Amalečani: ťSinovi Hobaba Kenija, tasta Mojsijeva, odoe iz Palmova grada s Judinim sinovima u Judinu pustinju, koja je u Negebu, na jugu od Arada. Tu se nastanie među Amalečanima.Ť ('Sudije', 1:16) Odatle ih kralj aul (c.1030.-c.1010. g. se.) prisiljava na nova preseljenja: ťaul poruči Kenijima: Otiđite i odvojite se od Amalečana da vas ne bih istrebio zajedno s njima, jer ste bili skloni svim Izraelcima kad su izlazili iz Egipta. I Kenijci se odvojie od Amalečana.Ť ('Samuel', I, 15:6) - Deo Kenija koji se odvaja od Amalečana naseljava sever Kanaana (gde se kasnije pojavljuju Nazareni): ťHeber Kenij bejae se odvojio od Kajina, jednoga od sinova Hababa, tasta Mojsijeva; razapeo je svoj ator kod Hrasta u Saananimu, nedaleko od Kedea.Ť ('Sudije', 4.11) Rekavovci su pod Nehemijom uzeli udela u graditeljskoj obnovi Jerusalima: ťSmetlinu kapiju popravljao je Malkija /8:4, 10:4, 12:42/, sin Rekavov, glavar bet-karemskog /ÝčŰÔžęŮŃ/ okruga, sa svojim sinovima: učvrstili su krila, stoere i prevornice.Ť ('Nehemija', 3:14) (Judino mesto Bejt ha-Karem 'Dom vinogradara', 7 kilometra zapadno od Jerusalima, pominje i 'Jouina knjiga', LXX 15:59, te 'Jeremija' 6:1; po predanju to je rodno mesto esena Jovana Krstitelja i njegovih roditelja.) Od Smetline kapija (koja gleda na jug Grada) i Dolinske kapije (koja gleda na jugozapad grada), gde je bilo i brdo Cion visine 784. metara, put je vodio istočno prema području Kumrana. Smetlina kapija je ponajprije vodila prema dolini Hinomova sina (hebr.: gej ben-hinom), gde je bilo smetlite i gde se spaljivalo smeće (cp.: 'Jeremija', 31:40); u toj Dolini su nekada, u monarhističko doba, kod rtvenika Tofet, ogavno rtvovana deca zloduhu Molohu ('Kraljevi', II, 23:10; 'Letopisi', II, 33:6; 'Jeremija', 7:31-32, 19:6). Hinomska dolina koja se nalazi zapadno od Ciona, na jugu se spaja sa Kedronskom, i u nastavku se zove Joafatska dolina, odnosno Gihon, gde je zapravo sagorevano gradsko smeće. Po Gihonu je i izveden naziv za Pakao Gehena (grč.: h géenna). Josif Flavije u 'Judejskom ratu' pominje esensku (rehavitsku) kapiju u blizini izvora Siloam. Tako on ukazuje za prvi, od tri zida, koji su od davnine opasavala Jerusalim: ťPočinjući na severu od takozvane Hipikove kule, protezao se do Ksista, pa se zatim nadovezivao na savet i zavravao se na zapadnom tremu Svetilita. A sa druge strane, započinjao je kod iste kule, prolazeći kroz trg nazvan Betso, do Kapije esena /epí tn EssnMn pýln/, a zatim je zaokretao na jug preko Siloamskog izvora i ponovo zavijao na istok do Solomonovog ribnjaka i protezao se sve do takozvanog Trga Ofla i nadovezivao se na istočni trem Hrama.Ť (V, 4, 2) I Arheoloka iskopanja Jerusalima potvrdila su postojanje Esenskih vrata na jugozapadnom breuljku Sion, gde je ivela esenska zajednica. Vidimo, dakle, da ono to je najpre znano i zvano kao Smetlina i Rehavitska kapija, kasnije bilo poznato kao Esenska kapija. Esenski kult je, kako se da iz svega izloenog nazreti, postojao je i pre Mojsija, među Midjancima. Sledba Kineja-Rekavita odrala je se u Mesopotamiji i Arabiji, i bila je poznata Nilu iz Ankire (oko 400. g.), monahu u jednom monastiru na Sinaju, koji za esene, potomke Rehavove i Cadokove sinove (Ezekiel, 40:46) iznosi: ťKakvu korist imaju od podviga i tekih borbi, kada su odbacili Hrista /agMnothétn Christón/, osnivača istinskog podvinitva?Ť (Tractatus de Monastica exercitatione, cap. 3) Pre nego to će nazirejski predstojatelj pri Hramu, esen Jakov Pravednik (ha-Cadik) biti usmrćen kamenovanjem od strane nahukanog naroda, jedan brat iz zajednice, esen-rehavovac ustaje u njegovu zatitu: ťTako dok ga oni behu obasipali kamenjem, jedan od /nazirejskih/ svetenika od sinova Rehavovih, sin rehavitski, o kojima je kazivao prorok Jeremija, povika, govoreći: Stanite! ta vi činite? Pravednik se moli za vas?Ť /OuŔtwj de kataliqobolou/ntwn au)to/n, eiâj tw˝n i¸ere/wn tw˝n ui¸w˝n ¸Rhxab ui¸ou= ¸Raxabeiżm, tw˝n marturoume/nwn u(po ¸Ieremiżou tou= profh/tou, eĂkrazen le/gwn: pau/sasqe: tiż poieiÍte; euĂxetai u(per u(mw˝n o( Diżkaioj./ (Hegesip: Sećanja, lib. V, citirano kod Eusebija: Historija Crkve, II, 23, 17) Viđenje esena u Knjizi proroka Danila Ukratko o proroku Danilu i njegovoj Knjizi Prorok i posvećenik Boiji iz kolena Judina Danilo (hebr.: Daniel ÜĐŮŕÓ, 'Bog je moj Sudija'), veći deo svog ivota je proveo u Babilonskom suanjstvu, pod babilonskim monarsima i medo-persijskim carem Kirom (558.-529. g. se.), koji je 538. osvojio Babilon. Doiveo je, čak i persijskog cara Darija, sina Histaspovog, koji je vladao od 521. do 485. g. se (6:29). Kao mladić, već bogat duhovnim znanjem ('Danilo', 1:4) u trećoj godini vladanja judejskog kralja Jehojakima (Jehojaqim), 605. g. se., odveden je na dvor babilonskog cara Nevukadnezara Drugog, koji je vladao od 605. do 562. g. se. Sa svoja tri nazirejska druga Danilo (u Babiloniji čćĐéŘÜŃ Belteaccar, Da čuva Bel njegov ivot) = ostaje veran svom svetom zavetu, i odbija da konzumira vino i mesnu hranu na Dvoru: ťDanilo je bio čvrsto odlučio, da se ne skvrni hranom carevom ni vinom, to ga je on pio. Zato zamoli predstojnika nad dvoranima, da se ne mora skvrniti. I dade Bog Danilu te nađe milost i ljubav u predstojnika nad dvoranima. Ipak reče predstojnik nad dvoranima Danilu: Bojim se gospodara svojega cara, koji vam je odredio jelo i piće; jer kad bi vidio, da su lica vaa loija nego u ostalih mladića vae dobi, mogao bih ja krivnjom vaom platiti glavom kod cara. A Danilo zamoli nadgledniku, kojega je predstojnik nad dvoranima bio postavio nad Danilom, Hananijom, Miaelom i Azarijom: Pokuaj, molim, za deset dana sa slugama svojim! Neka nam se daje samo povrće da jedemo i voda da pijemo! Onda neka ogleda lica naa i lica onih dečaka to jedu sa stola careva, pa kako vidi onako čini sa slugama svojim! On ih poslua u tom i pokua s njima za deset dana. A posle deset dana izgledali su bolji i ugojeniji nego svi mladići, to su jeli sa stola carskoga. Tada je nadglednik uzimao jelo njihovo i vino, to su ga imali piti, i davao im je samo povrće.Ť ('Danilo', 1:8-16) U dane svojih očekivanih viđenja od Boga, viđenja u kojima su mu otkrivane Boije tajne, Danilo pojačava svoju posvećeničku askezu: ťJela tečna nisam jeo. Meso i vino nisu ulazila u moja usta, i nisam se mazao, dok ne prođoe te tri sedmice.Ť (10:3) Redaktor apokaliptične aramejske 'Danilove knjige' iz VI st. se. (koji je u III st. se. napravio zapravo 'Knjigu o Danilu', ne osvrćući se na povesno-hronoloku tačnost svojih izlaganja), Danila pokuava da predstavi samo kao povremenog apstinenta od mesa, vina i ukrasnog mazanja koe uljem. Istinski nazireji su se svagda, doivotno drali svog svetog zaveta. Jedan takav nazirej pri Hramu bila je i proročica Ana, koju susrećemo pri opisu posvećenja malenog Isusa u Solomonovom Hramu (Luka, 2:36-38) Svetenstvo otuđenog mojsijevskog kulta odricanje od mesa, vina i ulja videlo je samo kao privremenu apstinencionu kategoriju, predviđenu samo za vremena duboke oaloćenosti. Tako se u jednom papirusu iz egipatske Elefantine (nastalom pri kraju V stoleća s. e.), u kojem se oaloćeni Jevreji kolonisti obraćaju persijskom carskom namesniku Judeje Bagoji (Bagohi) s molbom da se zauzme da im se ponovo podigne hram Boga Jehua (koji se, jo pre vladavine Persijanaca nad Egiptom, nalazio na prvom kataraktu Nila, u egipatskoj graničnoj tvrđavi Jev prema Numibiji, prema gradu Asuanu, na nilskom ostrvu Elefantini, a koji je poruen oko 410. g. se.), iznosi i sledeće ť... Od meseca Tamuza 14. godine cara Darija sve do dananjega dana nosimo odedu alosti i postimo, ene nae su postale kao udovice, ne pomazujemo se vie uljem, niti pijemo vina.Ť (Pap. I, redovi 19-21) U kumranskim pećinama (1, 4 i 6) među biblijskim rukopisima pronađeno je osam fragmentarnih prepisa Knjige o Danilu (poglavlja 1-11), kao i vie pseudo-Danilovih apokrifnih i apokaliptičkih fragmenata. Brojni Danilovi pseudoepigrafi ukazuju da je ona jo davno bila popularno i referentno tivo među prepisivačima i u apokaliptičkim kultovima. U kumranskim Svetilitima (Florilegium) se komentarno naznačuje: ť... To je ono ... to pie u 'Knjizi proroka Danila': Okrivie krivog ...Ť (2:3) I Isus ukazuje na Danila: ťKada, dakle, vidite da gnusoba pustoi, o kojoj je govorio prorok Danilo, stoji na Svetom Mestu, ko čita neka razume, tada stanovnici Judeje neka bee u gore, ...Ť ('Matej', 24:15-16) Danilo svedoči i o Hristu Boijem, Sinu Čovečijem, Suvladaru Neba: ť... Podigoh oči da vidim, i gle: Čovek odeven u lanene haljine, oko pasa mu pojas od zlata ofirskoga, telo mu poput hrisolita, lice kao munja, oči kao baklje ognjene, ruke i noge poput bronze uglađene, zvuk reči Njegovih kao amor mnotva.Ť (10:5-6; v.: 3:25, 7:13-14; cp.: Otkrivenje, 1:13-15; Ezekiel, 1:26-28) Sina Čovečijeg i Sina Boijeg kao Gospoda, unatoč svedočenju Knjige o Danilu, judejsko bogoslovlje je odbacilo; u judejstvujućoj esoterici i Kabali (Qabbalah ÔÜŃç = 'primanje') Sin Čovečiji je zamenjen Arhanđelom Mitatronom/Metatronom (ßŐŘŘŢ) vaznetim Enohom, dok je Boanstveni Sveti Duh (Ruach ha-Qode) uklopljen u termin ehina (ekhinah ÔŕŮŰé, od glagola ahan stanovati, nastavati), koji označava Boiju Prisutnost, Puninu. Boanski glasnici koji se pojavljuju kod Danila, redovno su odeveni u bele, lanene haljine: ťZačuh Čoveka odevena u lanene haljine, Koji stajae iznad voda reke.Ť (12:7, v.: 10:5) u sjajne (bele) lanene haljine, po uzoru na nebesnička bića, glasnike koji otkrivaju Boije tajne, svagda su se odevali sveti podvinici i umnici. U Ezekijelovoj knjizi Danilo se uzima, uz Noju i Jova kao oličenje pravednosti i umudrenosti (14:14:20, 28:3). Kao Boiji videlac, u Babiloniji je imao je otuđen kult Haldejaca carskih savetnika za zavidljive protivnike; dakako, u Babiloniji je u to vreme postojao je i unutarnji, posvećeni krug Haldejaca (hebr.: ha-khasdim ÝŮÓéŰÔ), čije učenje i ivot se uopte nije razlikovalo od onog u kome je i Danilo odrastao. Semitsko pleme Haldejci je, inače, u II milenijumu stare ere pristiglo iz Arabije u junu Babiloniju, nazvavi ovu Haldejom. Haldejci su vladali Babilonom posle propasti Asirije (606. g. se.), sve dok im vlast nije uzeo i pokorio ih Kambizov sin Kir. Pored etnonima Haldejci, kao to je već naznačeno, imamo u Babiloniji i istoimeni sveti svetenički stale i mudrosni kult ljudi, umnika, koji su se, poput Magijaca kod Međana, odlikovali jakim astrolokim znanjem i bili dobri tumači snova. Sekventno vidimo Danila i kao njihovog zatitnika (2:24) i njihovog predstojatelja (2:48, 4:6, 5:17). Refleksivni redaktor Danilove knjige ovog svetog Boijeg čoveka i podvinika hoće, u svome idiličnom nacionalnom slavoljublju, da prikae kao visokog dvorsko-dravnog slubenika (kao to je u Knjizi Postanka prikazan Josip u Egiptu), kao čoveka kome je značila i trebala i svetovna vlast (cp.: 5:12), pa je stoga izazivao gorku zavist satrapâ. No Danilovo srce je svagda bilo uz Boga, Boiji Zakon i obećano Boije Kraljevstvo: ť... Otide u svoju kuću, gde je u svojoj gornjoj odaji imao otvore prozora naprema Jerusalemu. Tri puta na dan padao je na kolena svoja, obavljao je molitvu svoju i slavio Boga svojega, kao to je bio činio i prije.Ť (6:11) Redaktor Danilove knjige, kome očigledno nije stalo do povesno-hronoloke preciznosti, u sedmom poglavlju prenosi priču koju pripisuje prvoj godini Nevukadnezarovog 'sina' (= unuka), regenta Belaccar-a (koji je zapravo samo kratko, sa ocem Navonidom, vladao u 538. g.), o smeni četiri velika Carstva na zemlji, koja se prikazuju u liku različitih zveri: krilati lav, medved sa tri rebra u raljama, leopard sa četiri glave i četiri krila, i strahovita himerička zver sa deset rogova. Hebrejski tekst (Ö çčä ÜĐŮŕÓ) 1 ŃéÁŕę ×ÓÔ ÜŃÜĐéÁćč ŢÜÚ ŃŃÜ ÓŕŮĐÜ ×ÜÝ ×ÖÔ Ő×ÖŐŮ čĐéÁÔ âÜ ŢéÁŰŃÔ ŃĐÓŮß ×ÜŢĐ ŰęŃ čĐéÁ ŢÜŮß ĐŢč 2 âŕÔ ÓŕŮĐÜ ŐĐŢč ×ÖÔ ÔŐŮę Ń×ÖŐŮ âÝ ÜŮÜŮĐ ŐĐčŐ ĐčŃâ čŐ×Ů éÁŢŮĐ ŢŇŮ×ß ÜŮŢĐ čŃĐ ... |
- 19:53 - Komentari (0) - Isprintaj - #
|
Helenski tekst Septuaginta (, şľĆąťąšż˝ ˇ') 1. ăEtouj prwŻtou basileu/ontoj Baltasar xwŻraj Babulwniżaj Danihl oŔrama eiĺde para kefalhn e)piě th=j koiżthj au)tou=: to/te Danihl ... 2. Helenski tekst Theodotionis versio 1 šEn eĂtei prwŻt% Baltasar basile/wj Xaldaiżwn Danihl e)nu/pnion eiĺden, kaiě ai¸ o(ra/seij th=j kefalh=j au)tou= e)piě th=j koiżthj ... Prevod (sa hebrejskog teksta) 1. Prve godine Belacara, cara babilonskoga, usni Danilo san: utvare mu se na postelji vrzle glavom. Saeto zapisa to je usnio. 2. Kazivae ovako: Noću u viđenju pogledah, kad eno: četiri vetra nebeska uzburkae veliko more. 3. Četiri goleme nemani iziđoe iz mora, svaka drukčija. Prva bejae kao lav, a krila joj orlovska. 4. Dok je posmatrah, krila joj se ičupae, die se ona sa zemlje i uspravi na noge kao čovek, i bejae joj dano srce čovečije. 5. Kad eno druga neman: gle, sasvim drukčija: kao medved, s jedne strane uspravljena, tri joj rebra u raljama, među zubima. I bejae joj rečeno: Ustani, naderi se mesa! 6. Gledah dalje, i evo: treća neman kao leopard, na leđima joj četiri ptičja krila: imae četiri glave, i dana joj je moć. 7. Zatim, u noćnim viđenjima, pogledah, kad eno: četvrta neman, strahovita, uasna, vrlo snana: imae velike gvozdene zube; ona derae, mrvljae, a to preostade, gazila je nogama. Razlikovala se od prvih nemani i imae deset rogova. 8. Posmatrah joj rogove, i gle: među njima poraste jedan mali rog; i pred tim se rogom ičupae tri prva roga. I gle, na tome rogu oči kao oči čovečje i usta koja govorahu velike hule. 9. Gledao sam: Prestola behu postavljena i Pradavni sede. Odelo mu belo poput snega; /duge/ vlasi na glavi kao čista vuna. Njegovo prestole kao plamenovi ognjeni i Točkovi kao arki oganj. 10. Reka ognjena tekla, izvirala ispred Njega. Hiljade hiljada sluahu Njemu, mirijade stajahu pred Njim. Sud sede, knjige se otvorie. 11. Ja gledah tada, zbog buke velikih hula to ih govorae Rog, i dok gledah, neman bi ubijena, njezino telo raskomadano i predano ognju. 12. Ostalim nemanima vlast bi oduzeta, ali im duina ivota bi na jedno vrijeme i rok. 13. Gledah u noćnim viđenjima i gle, na Oblacima Nebeskim dolazi kao Sin Čovečji. On se priblii Drevnome, i dovedu ga k Njemu. 14. Njemu bi predana Vlast, Čast i Kraljevstvo, da mu slue svi narodi, plemena i jezici. Vlast Njegova vlast je večna i nikada neće proći, Kraljevstvo Njegovo neće propasti. 15. Meni, Danilu, uzruja se zbog toga sav duh, viđenja mi se vrzoe glavom, svega me prestravie. 16. Pristupih jednome od onih koji stajahu onde i zamolih ga da mi rekne istinu o svemu tome. On mi odgovori i kaza mi značenje: One četiri goleme nemani jesu četiri cara koji će se dići na zemlji. 18. Ali će od njih Kraljevstvo preuzeti Sveti Svevinjega i oni će ga posedovati za Veke Vekova. 19. Zaeleh tada saznati istinu o četvrtoj nemani, onoj koja se razlikovae od svih drugih, bila jako strana, imala gvozdene zube i bronzane kande i koja je derala i mrvila i nogama gazila to preostajae; 20. i o deset rogova to bejahu na njezinoj glavi, i o drugom rogu koji poraste dok tri prva otpadoe, o rogu koji imae oči i usta to govorahu velike hule i koji bejae veći nego drugi rogovi. 21. I gledao sam kako ovaj rog ratuje protiv Svetih te ih nadvladava, 22. dok ne dođe Drevni, koji dosudi pravdu Svetima Svevinjega, i dok ne dođe vreme kad Sveti zaposedoe Kraljevstvo. 23. On reče: Četvrta neman biće četvrto carstvo na zemlji, različito od svih carstava. Progutaće svu zemlju, zgaziće je i smrviti. 24. A deset rogova: Od ovoga carstva nastaće deset kraljeva, a iza njih će se podići jedan drugi različit od onih prvih i oboriće tri kralja. 25. On će huliti na Svevinjega, zatirati Svete Svevinjega; pomiljaće da promeni svetkovine i Zakon, i Sveti će biti predani u njegove ruke na Jedno vreme, i Dva vremena i Polovinu vremena. 26. Tada će sesti Sud, vlast mu oduzeti, razoriti, sasvim unititi. 27. A kraljevstvo, vlast i veličanstvo pod svim Nebesima daće se narodu Svetih Svevinjega. Kraljevstvo Njegovo Kraljevstvo je večno, i sve vlasti sluiće Mu i pokoravati se Njemu. Ovde se zavrava izvetaj. Ja, Danilo, bejah vrlo potresen u svojim mislima, i lice mi problede, ali sve ovo sačuvah u srcu svojemu. Osvrt Bogočenjivom Danilu Duh Mudrosti daje slikovito viđenje kojim mu prikazuje smenu četiri velika cara (= carstva) na zemlji, od kojih će trpeti i stradati Izrael i Boiji Sion, počev od vremena unitenja Jerusalima. Iz uzburkanog mora (koje predstavlja ljudsko mnotvo potonulo u greh i sramotu 'Juda' 1:13) izlaze tri čudovita: prva tri su svako različito od drugo, a četvrto akumulira izgled i strahote prethodna tri i ostavlja najstraniji dojam (cp.: 'Otkrivenje', 13:2). Prvo carstvo nedvojbeno prepoznajemo kao Babilonsko (Haldejsko), drugo kao Medijsko, treće kao Persijsko, i četvrto kao Grčko-Makedonsko. Za velikog makedonskog osvajača Aleksandra (Aleksandros, 336. 323. g. se.) u 'Prvoj Makabejskoj knjizi se iznosi: ťAleksandar Makedonac, sin Filipov /356.-336. g. se./ - tada već gospodar Helade provali iz zemlje Kitima /LXX: Chettiim/ i potuče Darija, cara persijskog i medijskog, i zacari se umesto njega. Povede mnoge ratove, zauze tvrđave i poubija kraljeve zemlje. Dopro je do nakraj svijeta /= do Indije/ i poplenio mnoge narode. Sva zemlja pred njim umuknu, a srce se njegovo uznese i uzoholi /cp.: 8:25/. Sakupi silnu vojsku, podloi svojoj vlasti zemlje i narode i vladare /= satrape/ da mu plaćaju danak. Konačno pade u postelju i uvide da mu je umreti. Sazva svoje slubenike, one znamenitije, koji su s njim rasli od mladosti, i jo za ivota razdeli im svoje carstvo. Tako, poto je carovao dvanaest godina, Aleksandar umre. A njegovi časnici preuzee vlast, svaki na svome području. Svi se oni poslije njegove smrti okrunie, a tako nakon njih i njihovi sinovi. Tako se godine i godine mnoilo zlo na zemlji. Od njih dođe greni izdanak Antioh Epifan, sin kralja Antioha /III, Velikog/, koji bejae talac u Rimu /od 188. do oko 176. g. se./. On se zakralji godine sto trideset sedme /= 175. g. se./ carstva helenskog.Ť (1:1-10) Nakog persijskog ahemenidskog gospodarenja nad Palestinom (550.-330. g. se.), na osvajačkoj sceni je se pojavio Makedonac Aleksandar Veliki (rođen 356. g. se.), koji je u jesen 333. g. se. na reci Graniku, kod Isa u Kilikiji 333. g., i na polju Gaugamelu kod Arbela 331. g. potukao Darijevu (335.-330. 3. A5.) persijsku vojsku ('Danilo', 8.1-8), i čije helenizirajuće carstvo je razdeljeno među četiri njegove vojskovođe: ťUstaće junački kralj, vladaće silnom moću i činiti to ga bude volja. A čim se ustane, njegovo će se carstvo raspasti i biće razdeljeno na četiri vetra nebeska, ali ne među njegove potomke; i neće vie biti tako moćno kao za njegove vladavine, jer će njegovo carstvo biti razoreno i predano drugima, a ne njima.Ť ('Danilo', 11:3-4) Aleksandrovo Makedonsko-Helensko carstvo, nakon njegove smrti, postepeno se razdeljuje na četiri velika dela: Ptolemej (Ptolemaios, 323.-285. g. se.) Lag preuzima Egipat sa Kirinaikom, deo Fenikije i Kipar; Seleuku (Seleykos) Nikanoru (312.-281. g. se.) dopada Sirija, Kilikija i Babilonija; Kasandru (Kassandros, 306.-297. g. se.) pripada Makedonija, a Lisimahu (Lysimachos, poginuo 281. g. se. u boju sa Seleukom), nakon pobede nad Antigonom (kod Ipsa 301. g. se.), pripada Mala Azija do Tavra (Tayros-a) i deo Helade. I drugi uglednici prigrabili su vladalački i upravljački neke manje osvojene teritorije (Orosije: 'Historija protiv mnogoboaca', III, 23, 7-13). Od Aleksandrovih kraljevskih naslednika (grč.: ho diádochos, sin.), dve epigonske grane su se vremenom posebno moćnički eksponirale: Ptolemeidi u Egiptu i Seleukidi u Siriji. (Krajem II stoleća se. Seleukide su na vlasti u Međurečju smenili Parti, koji će ovim podnebljem vladati nekih tri i pol stoleća: 129. g. se. do 224. g. ne.). Ptolemeidi vladaju Svetom Zemljom od 320. do 200. g. se., a Seleukidi od 200. do 142. se. Njihove borbe za prevlast, borbe koje su zapravo vodili zlodusi iz Podnebesa, opisuju se u jedanaestom poglavlju 'Knjige o Danilu' (5-20). Iako Aleksandar Veliki (koji je pohodio i Jerusalim 332. g. se., gde mu je pokazana profetska Knjiga o Danilu, koja ukazuje i na njega), nije hteo da helenizuje Judeju (cp.: 'Judejske starine', XI, 8, 5-6), njegov seleukidski greni izdanak Antioh IV Epifan (vladar Seleukidske drave od 175. do 163. g. se.), prototip Antihrista Zavrnice, slavno javljeni bog, preduzeo je brutalnu helenizaciju i paganizaciju Judeje, uvođenje imperijalnog henoteizma, to je dovelo do Makabejskog ustanka, iz koga je pobednički izala hamonejska dinastija. Epifanov edikt iz decembra 167. g. se. tera Jevreje da napuste svoju veru i priklone se izopačenom kultu Zevsa Olimpijskog, već kako ga je Antihrist Epifan video: ť... Svi moraju postati jedan narod i svaki mora napustiti svoje običaje.Ť ('Makabejci', I, 1:41) (Jo je Porfirije uvideo da Danilo ne govori o velikom apokaliptičkom Antihristu koji će doći na kraju sveta, već o velikom zlotvoru Antiohu, koji se pojavljuje posle deset svirepih kraljeva; cp.: Hieronymus Stridonensis, Commentaria in Danielem, 12.) Istinsko jedinstvo se moe postići samo u Bogu i po Hristu Gospodu; samo tako ljudi mogu postati jedan narod, Boiji narod i Hristov rod. Dve godine poto je doao na vlast, 145. g. Seleukidske ere (168. g. se.), makedonskog meseca Apellaios-a, Epifan je sa velikom vojnom silom krenuo na Jerusalim, i pretvarajući se da eli mir, na prevaru je zauzeo Grad; pljačkaki je ogolio Hram, mnoge pobio, mnoge uzeo u roblje. Gnusni kip Zevsa Olimpijskog Gnusobu pustoi (hebr.: ha-iqquc meomem, omam = pustoiti, razoriti; grč.: bdélygma ermMseMs, 9:27, 11:31) postavio je nad rtvenikom u predvorju Hrama (Makabejci, II, 6:2). Usudio je se čak i da zabrani svakidanje rtvovanje u Hramu, i uspostavio svoje pagansko rtvovanje: ť... Kralj je podigao oltar na mestu gde su vrena rtvena prinoenja, i zaklao je na njemu svinju, odnosno ivotinju, koja je kako po boanskim, tako i po ljudskim zakonima kod Judejaca smatrana nedozvoljenom. Zajedno sa tim prinuđivao ih je da se odreknu od potovanja svoga Boga i nametao im je njegove sopstvene bogove, kojima su Judejci trebali u svakom gradu i svakom selu posvetiti gajeve i podignuti oltare; i na poslednje, po njegovom naređenju, oni su obavezni bili da svakodnevno rtveno prinose svinje.Ť ('Judeske starine', XII, 5, 4) Krvlju svinje je potom kropljen Hram, uključujući i Svetilite nad Svetilitem (Diodor: Eclogae, 34). One koji ne bi sledili Antiohove 'zapovesti', pogađalo bi mučenje, sakaćenje, raspinjanje ... Epifanom progon nije pogodio samo tradicionalne Mojsijeve sledbenike i pobonike hasideje ('Makabejci', 2:42, 7:13), već ponajprije istinske, posvećene Mojsijeve sledbenike esene, svete (qadoim ÝŮéÓç), svetene podvinike koji su prinosili svagdanju beskrvnu, kadionu rtvu, svetlonosne pregaoce koji se nazivaju i mudraci, umni ljudi (maskilim ÝŮÜŰéŢ), svetlonoe koji poseduju obilje Znanja, Razumevanja i Mudrosti, svetenike (hebr.: kohanim) Duha Istine: ťČete će njegove doći i oskvrnuti svetilite-tvrđu, ukinuće svagdanju rtvu i onde postaviti Gnusobu pustoi. Svojim će spletkama navesti na otpad one koji se ogreuju o Savez, ali ljudi koji ljube Boga ostaće postojani i vriće svoje. Umnici u narodu poučavaće mnotvo, ali će ih jedno vreme zatirati mačem i ognjem, izgnanstvom i pljačkanjem. Dok ih budu zatirali, samo će im nekolicina pomagati, a mnogi će im se pridruiti prevarno. Od umnika neki će pasti /8:10/, da se ispitaju, probrani, čisti do vremena svretka, jer jo nije dolo određeno vreme. /.../ Biće to vreme teskobe kakve ne bejae otkako je ljudi pa do toga vremena. U ono vreme tvoj će se narod spasiti, svi koji se nađu zapisani u Knjizi. Tada će se probuditi mnogi koji snivaju u prahu zemljinu; jedni za večni ivot, drugi za sramotu /sledeći Antihrista/, za večnu gadost. Umnici će blistati kao sjajni nebeski svod, i koji su mnoge učili pravednosti, kao zvezde naveke, u svu večnost. /.../ Mnogi će se očistiti, ubeliti i ispitati; a bezbonici će i dalje biti bezboni; bezbonici se neće urazumeti, a umnici će razumeti.Ť ('Danilo', 11:31-35.12:1-3.10) Treba da znati da su i eseni svoje umudrene i prosvetljene predstojatelje zvali umnicima: ťUmnik neka objasni i pouči sve sinove Svetla povesti svih sinova čovečijih, ...Ť ('Pravilnik zajednitva', 3:13) ťReči blagoslova za umnika, da njima blagosilja sinove Cadoka, svetenike, koje izabra Bog, ...Ť ('Pravilnik blagosiljanja', 3.22-23, v.: 1:1, 5:20) Ko ima Hristov um, on ima i Hristovu mudrost ('Otkrivenje', 13:18). Duboko skrnavljenje Boijeg Hrama podralo je čak i iskvareno judejsko svetenstvo, protivnici Boijeg Pomazanika; tako se u 'Peeru Knjige proroka Havakuka' iznosi i tumači: ť'Grad' to je Jerusalim, u kome je nečastivi Svetenik činio dela gnusobe i oskrnavio Boiji Hram.Ť (12:7-9) U 'Damaćanskog savezu' skrnavljenje Svetilita se predstavlja kao jedna od tri Belijalove mree u koju se hvataju nemarne due (4:15-18). Proročanski tekst viekratno ukazuje da će greni izdanak, Mali rog, čovek neznatan eykataphróntos (11:21), ustati Sataninom silom protiv Boijeg izdanka i Boije Mladice (kola svetih podvinika), Boije Vojske, Svetog Ciona, da neki od Boijih posvećenika neće pobednički izdrati torture pod njim: ťIz jednoga od njih /jednoga od četiri roga Jarca/ izbi malen rog, ali taj silno poraste prema jugu i istoku, prema Divoti /= Svetoj zemlji/. On poraste sve do Nebeske vojske, obori na zemlju neke iz Vojske i od zvezda, pa ih zgazi nogama. Poraste sve do Zapovednika Vojske, oduze mu svagdanju rtvu i razori mu njegovo Sveto mmesto. Vojska se digla na rtvu svagdanju zbog opačine, na zemlju oborila istinu i uspe.Ť ('Danilo', 8:9-12) Mali rog, sumanuti Antioh, ukida svagdanju rtvu (Danilo, 8:11.13, 12:11), to eksplicitno ukazuje na obustavljanje redovnog nazirejskog prinosa tamjana činjen jutrom i večerom u Svetilitu, Hekalu (ÜŰŮÔ) Jerusalimskog Hrama. U Knjizi Izlaska jasno se pominje i opisuje svagdanja rtva u Mojsijevom pustinjskom Tabernaklu (kasnije, u Hramu ona je praktikovana paralelno sa gnusnim krvnim prinosima preuzetim od pagana): ťPostavi rtvenik pred zavesu to zastire Kovčeg Svedočanstva, nasuprot Pomirilitu nad Svedočanstvom, gde ću se Ja s tobom sastajati. Neka na njemu Aaron pali miomirisni tamjan svako jutro kad priprema svetla; neka ga opet pali u suton kad svetla zapaljuje; da to bude svagdanje kadiono prinoenje pred Jehovom u sve vae narataje.Ť (30:6-8, cp.: Judita, 9:1; Malahija, 1:11 ). U takozvanim Listovima iz Elefantine, u aramejskom zapisu, vidimo da je Jevrejima kolonistima (u V stoleću se.) tada krvna rtva bila od sekundarne vanosti, da je dominirala beskrvna i miomirisna rtva u hramu Boga Jahua: ť... Da se opet sazida / Hram poruen oko 410. g. se. / kako je bio pre sazidan. I minhu /= beskrvnu rtvu od jestiva/, i rtvu kadionu i spaljenicu oni će /opet/ prinositi.Ť (Pap. I, red 25) Daniel ukazuje da će ukidanje svagdanje kadione rtve činjene jutrom i večerom, trajati 2.300 dana i noći (1.150 dana i 1.150 noći). Takvu čistu svagdanju rtvu je na primer prinosio i otac Jovana Krstitelja, svetenik-nazirej Zaharija Bar-Ahija, koga su Herodovi ljudi ubili između Svetinje nad Svetinjom (čŮŃÓ Devir-a) i kadionog rtvenika: ťKada je on kao svetenik sluio pred Bogom po redu svoga razreda, po običaju svetenstva pade na njega kocka da uđe u Hram Gospodnji i okadi, a za vreme kađenja sve mnotvo naroda molilo se napolju. Tada mu se pojavi Anđeo Gospodnji stojeći s desne strane kadionog rtvenika.Ť ('Luka', 1:8-11) Čista kadiona i euharistiona rtva je uvek bila sredite liturgijskog kulta Boijeg stada: ťI On reče da Mu se sagradi Svetiličte čovečije, da bi se u njemu prinosio Njemu kâd pred Njim vrenjem Zakona.Ť (Kumranska 'Svetilita', 1:6-7) Aaronovo nazirejsko svetenstvo bilo je razvrstano na 24 razreda; svake sedmice je dolazilo do promene razreda koji bi obavljao prinoenje svagdanje svete rtve u Hramu (cp.: Letopisi, I, 24, 4-19) U Davidovo vreme predstojatelj nad svima njima bio je Levijev i Aaronov potomak (Letopisi, I, 5:27-31) svetenik Cadoq çŐÓć (Samuel II, 8:17, 15:24-29). Zato se i sveti ivotom nazivaju i Cadokovi sinovi. Oni koji su bili privrenici kulta čistog rtvovanja, Cadokovi i Davidovi sinovi, verni Ostatak (grč.: to katáleimma), oni su zapravo i najvie smetali Antiohu, grenom izdanku ('Danilo', 11:7; Makabejci, I, 1:10) ogrezlom u krvavim rtvama koje su jačale Demonsku dravu, Carstvo Smrti; gorki i otrovni izdanak Antioh IV theós Epiphans, zapravo je iznikao iz korena zvanog osvajač Aleksandar Makedonski. Helenski historik Polybios (oko 200.-120. g. se.) Epifana (grč.: ho epiphans = 'slavni') u svojoj 'Historiji sveta' naziva Epimanom, Bezumnikom (Ŕšźą˝ŽÂ): ťAntioh, nazvan Epifan, od dela /svojih/ nazvan je Epiman.Ť (Tit Livije: 'Historija Rima', XXVI, 1, 1) On ukazuje da je u svome rtvenom idolopoklonstvu i odavanju časti bogovima Epifan sve vladare nadmaio (ibid., XXVI, 10-11); zato je i od demona dobio veliku moć (cp.: Polibije: 'Historija', XXXI, 9, 4). Samo neko ko je bio duboko opsednut demonima a istovremeno se proglasio za Boga (Basileýs Antíochos Theós Epiphans Nikphóros Kralj Antioh, Bog Slavni, Pobedonosni), mogao je za uspostavljanje svoga paklenog kulta da pribegne najgnusnijim torturama i progonima. I on je tri i po vremena, nekih 3,5 godine, teko zlostavljao Boije svete podvinike: ťKralj će raditi to god mu se prohte, uznoseći i uzdiući sebe iznad svih bogova: protiv Boga nad bogovima govoriće hule i uspevaće dok se Gnev ne navri, jer ono to je određeno, to će se ispuniti. Neće mariti za bogove svojih otaca, ni za Miljenika enâ, niti za kojega drugog boga: samog će sebe izdizati iznad sviju. Mesto njih častiće boga tvrđava, boga koga nisu poznavali njegovi očevi, častiti ga zlatom i srebrom, dragim kamenjem i drugim dragocenostima. Navaliće na tvrđave gradova pomoću stranog boga: one koji njega priznaju obasuće počastima i daće im vlast nad mnotvom, i deliće im zemlju za nagradu.Ť ('Danilo', 11:36-39) Sirijski vladar Antioh IV, ne da se nije afirmativno osvrtao na sirijskog Miljenika enâ Hrista Adonisa, znamenitog Učitelja Pravednosti (koji je pred smrt iveo u Judeji i bio progonjen od jerusalimskog vođe otpadnitva, prvosvetenika Menelaja, koji je vladao deset godina: 172.-162. g. se. 'Makabejci', II, 4:23-29), Svetog nad svetima, Kralja nad kraljevima, Gospodara nad gospodarima (Otkrivenje, 17:14, 19:16), već ga je u sredini svoje vladavine, u sredini sedmice, i brutalno raspeo, kao i mnoge druge svoje oponente (cp.: Diodor Sicilijanski: Bibliothk, XXXIV, 1, 3-5). Menelajevog naslednika bezbonog Alkima, postavljenog za prvosvetenika od strane seleukidskog kralja Demetrija Prvog, u Judeji su Hasideji (od kojih će kasnije proizići Fariseji) naivno dočekali miroljubivo kao svetenika od Aaronovog plemena ('Makabejci', I, 7:14), da bi potom 60 njih od strane Alkima bilo ubijeno. U devetom poglavlju 'Danila' daje se opis kako Arhanđeo Gabriel, u prvoj godini Persijanca Darija, dolazi Danilu u vreme večernje molitve, i kroz objavu najavljuje mu kraj prorečenog turobnog stradanja njegovog naroda i Siona: ťSedamdeset je sedmica određeno tvom narodu i tvom Svetom Gradu /LXX: tn pólin SiMn/ da se dokrajči opačina, da se stavi pečat grehu, da se zadovolji za bezakonje, da se uvede večna pravednost, da se stavi pečat viđenju i Prorocima /= da se ispuni prorečeno/, da se pomae Sveti nad svetima. Znaj i razumi: Od časa kad izađe reč Neka se vrate i neka opet sagrade Jerusalim pa do Kneza pomazanika: sedam sedmica, a onda ezdeset i dve sedmice, i biće opet sagrađeni trg i opkop /Grada/, i to u teko vreme. A posle ezdeset i dve sedmice biće Pomazanik pogubljen, ali ne za sebe. Narod jednog kneza koji će doći razoriće Grad i Svetilite: svretak im je u propasti, a do svretka rat i određena pustoenja. I sklopiće savez s mnogima za jednu sedmicu, a u polovini sedmice prestaće rtva i prinos; na vrhu Hrama biće gnusoba pustoi /v.: 11:31/ sve do svretka, dok se određeno pustoenje ne obori /= vrati/ na pustonika.Ť (9:24-27) Godinu dana nakon to je osvojio Babilon (dakle 538. g. se.), persijski car Kir izdao je edikt koji je omogućio Judejcima povratak u Svetu Zemlju i obnovu Jerusalima i Hrama (Esdra, 1:1-4, 5:13). I posle dve godine iz Haldeje je krenula prva grupa povratnika, čime je okončano najavljeno sedamdesetogodinje robovanje (605.-535. g. se.). Gradnja Drugog Hrama, koja je trajala nekih pet godine (Ezra, 6:15), počela je (520. g. se.) pod knezom Zorobabelom, eparhom persijske Judeje, i Jeuom nazirejem-prvosvetenikom (cp.: Zaharija, pogl. 3; Hagej, 1:8, 2:4.9.18). U noćnim viđenjima Danilo vidi kako se Hrist Boiji, Sin Čovečiji, pobednički vraća Nebeskome Ocu (7:13-14). Dato viđenje ne odnosi se na Isusa Hrista, već na prethodno, sirijsko pobedničko utelovljenje Spasitelja Hrista Adonisa. Očigledno je da je on stradao, bio raspet pre Antiohove smrti. Pojava Sirijskog Mesije deava se na kraju jednog Doba, na kraju ere Ovna (lat.: Aries); zato se i najave u Danilu predstavljaju kao da se odnose na zavrnicu: ť... Ovo je viđenje za vreme poslednje. /.../ Evo, kazaću ti to će doći na kraju Gneva, najavljeni svretak.Ť (8:17.19). Pri kraju ere Vodonoe (Aquarius-a) Sin Boiji će slavno doći na Novu Zemlju, sa Svojim Kraljevstvom i u Svome izgrađenom Kraljevstvu, koje će i u spoljanjem biti očigledno na celoj Zemlji. Za Kraljevstvo Sina Boijeg, Velikog Prvosvetenika, kae se da nikada neće propasti: Njegovo Kraljevstvo, koje će na kraju predati Ocu, jesu Njegovi sveti svedoci, kojih je uvek bilo, i kojih će uvek biti, koji će se pokazati i kao kraljevi Nove Zemlje: ť... I učini nas Kraljevstvom, svetenicima Bogu i Ocu svome, ...Ť ('Otkrivenje', 1:6, v.: 5:10) Viđenje esena u Pravilniku zajednice Izraela u potonje dane Ukratko o 'Pravilniku zajednice Izraela ...' 'Pravilnik zajednice Izraela u potonje dane' koji je pronađen u prvoj kumranskoj pećini javlja se u dve dopune 'Pravilniku zajednitva': 1Q 28a i 1Q28b (Ovde ćemo se osvrnuti na prvu, tekstualno očuvaniju dopunu: 1Q Sa). Izaz 'potonji dani' (hebr.: ÝŮŢŮÔ ęŮč×Đ acharith ha-jamim) ukazuje na buduće dane, kada se prebrode bremenita vremena. Tekst prevoda 1:1 A ovo je Pravilnik za svu zajednicu Izraela u potonje dane, kada se oni zajedno okupe, kako bi postupali 2. saglasno zakonu sinova Cadokovih, svetenika, i ljudi njihovog Zaveta koji su se uklonili od [puteva ] drugih 3. naroda; oni ljudi Njegovog saveta, koji su sačuvali Njegov Savez među nečistima, kako bi [iskupili zemlju]. Poto priđu, neka saberu sve pridolice, od dece do ena, i pročitaju im glasno 5. sva pravila Saveza, kako bi shvatili sve njihove zakone, da ne bi lutali u svojim gresima. 6. A ovo je Pravilnik za sve vojske Zajednice, za svakoga rođenog u Izraelu. I od mladosti njegove 7. treba ga podučavati po Knjizi Hagi, i prema uzrastu njegovom neka ga umudruju u pravilima Saveza. I treba 8. podučavati njega u tim zakonima deset godina, dok ne razazna dobro. 9. A u dvadesetoj godini neka prođe kroz ispitivanja, kako bi stupio u kolo, unutar svojega roda, kako bi se pripojio svetoj Zajednici. Ne [treba da se pribliava ] 10. eni, kako bi s njom imao snoaje, dok ne navri dvadeset godina, kada spozna dobro i 11. zlo. Samim tim i ona će zahvaljujući njemu početi osvedočavati odredbe Tore i biti u povinovanju zakonima /.../ 12. A s dvadeset i pet godina on će pristupiti osnovama svete 13. zajednice, kako bi sluio slubu zajednice. U tridesetoj godini on će ostvariti /pravo/ vođenja rasprava 14. i suda, i pristupiće među poglavare Izraelovih tisuća, načelnike stotina, načelnika pedesetnica, 15. načelnike desetina, sudije i delovođe /= sastavljače dokumenata/, po plemenima svojim, po svim njihovim rodovima, po rečima sinova 16. Aaronovih, svetenika. Svaki poglavar očinstva zajednice, kome padne reb da pristupi slubi svojoj 17. radi rukovođenja zajednicom, neka saglasno svome umu i savrenstvu svojih puteva okrepi bedra svoja na poloaju /ostvarivanja/ dunosti, 18. ispunjavanja svoje slube među svoju braću, bilo u velikom ili u malom /delu/. Osvrt Poto je Mojsije zapisao Boiji Zakon ('Knjiga Zakona') i predao ga sinovima Levijim, on im je zapovedio da taj Zakon redovno bude čitan narodu. ťMojsije im naredi: Svake sedme godine godine oprosne, na Praznik senica, kad dođe sav Izrael da vidi lice Jehove, Boga tvoga, na mestu koje On odabere, pročitaj ovaj Zakon u prisutnosti svega Izraela. Saberi narod ljude, ene, decu i pridolicu to bude u tvojim gradovima, da čuju i da nauče bojati se Jehove, Boga vaega, pa da dre i vre sve reči ovog Zakona.Ť ('Ponovljeni Zakon', 31:10-12) Stoleća su prolazila, a iskvareno i zabludelo svetenstvo, ne da nije čitalo i poučavalo zapovesti izloene u 'Knjizi Zakona', već je i načinilo najgnusniji falsifikat svete Knjige, unevi u nju prevashodno paganska, krvna shvatanja o rtvovanjima. U vreme obnove Hrama pod Nehemijom, pronicljivi Ezdra čita narodu 'Knjigu Zakona': ť... Skupi se sav narod kao jedan čovek na trg koji je pred Vodenim vratima /Jerusalima/. Rekoe knjievniku Ezri da donese knjigu Mojsijeva Zakona to ga je Jehova dao Izraelu. I prvoga dana sedmoga meseca svetenik Ezra donese Zakon pred zbor ljudi, ena i sviju koji su bili sposobni da ga razumiju. Na trgu koji je pred Vodenim vratima počeo je čitati Knjigu, od ranoga jutra do podneva, pred ljudima, enama i pred onima koji su bili zreli. Sav je narod paljivo sluao Knjigu Zakona. Knjievnik Ezdra stajae na drvenu beseditu koje su podigli za tu zgodu. /.../ Ezra je otvorio Knjigu naočigled svemu narodu, jer je bio povie od svega naroda, a kad ju je otvorio, sav narod ustade. Tada Ezra blagoslovi Jehovu, Boga velikoga, a sav narod, podignutih ruku, odgovori: Amen! Amen! Zatim su kleknuli i poklonili se pred Jehovom, licem do zemlje. A leviti /.../ objanjavahu Zakon narodu, a narod stajae na svome mestu. I čitahu iz Knjige Bojeg Zakona po odlomcima i razlagahu smisao da narod moe razumeti to se čita. /.../ Ezra je čitao Knjigu Zakona Boijeg svakog dana, od prvoga do poslednjega.Ť (8:1-4.5-7.8.18) Istinskoj 'Knjizi Zakona' i eseni, Boiji Izrael, su podučavali svoje pripadnike i pridolice u red. Viđenje esena u Damaćanskom Savezu Ukratko o Damaćanskom savezu Godine 1896./97. u genizi (od hebrejskog glagola ganaz = 'pohraniti', 'sakriti', 'pokopati'), ostavi pohabanih i apokrifnih (grč.: apo-krýptM = 'sakriti', 'pohraniti') knjiga jedne stare karaitske sinagoge ('Velike Esdrine') u starom delu Kaira (Egipat) nađena su dva (dui i kraći, kasnije označena kao A i B) rukopisa-prepisa (iz XII i X stoleća) 'Damaćanskog Saveza' ('Cadokitski dokumenat Novog Saveza u Zemlji Damaska'), te fragmenti 'Knjige Ananovh Zapovesti', komentari na 'Knjigu Sazdavanja', veliki deo hebrejske 'Knjige Sirahove', Sefer ha-razzim ('Knjiga tajni') i drugi dokumenti esoteričnog hermeneutičnog naboja. 'Damaćanski savez' je, inače, sastav koji je prvobitno pripadao nekoj esenskoj cadokitskoj frakciji, verovatno nasorejima. Kasnije je u četvrtoj kumranskoj pećini otkriven zamaniji fragmentarni materijal (4Q265-273) 'Damaćanskog saveza' a u petoj (5Q12) i estoj (6Q15) neznatniji fragmentni, sve skupa nekih deset fragmenta. U Mina traktatu Bava kama određuje se da se sitna stoka sme ťuzgajati u Siriji i u pustinjama zemlje Izraela.Ť (Fol. 79 B) To ukazuje da su Jevreji i svoju sirijsku dijasporu videli kao svoju zemlju. I stoga nita nije čudno to je u sirijskom Damasku Učitelj Pravednosti sklopio Novi Savez sa ostatkom Izraela. Damaćanski savez kao ni drugi kumranski kvaziesenski spisi ne daju pravo ime Učitelja Pravednosti; sve to ukazuje na njihovo udaljenje od istinskog esenskog kulta, ukazuje da sektanti u sredite svoga ivota nisu imali Učitelja Pravednosti. Iz Pavlovog odlaska u Damask (to je opisano u 'Delima Apostolskim') da bi tamo uhapsio svete, jako dobro navodi na zaključak da je davno, jo pre vremena Isusa Hrista, u Damasku postojala posvećenička zajednica. Flavijevo viđenje esena u Judejskom ratu Ukratko o Flaviju i njegovom Judejskom ratu Posle Filona Aleksandrijskog, Isusovog savremenika, najpodrobniji i najsamostalniji prikaz esenskog reda dao je najveći judejski historik Josip Flavije (Josef ben Matitjahu Hakohen), koji je rođen u Jerusalimu u uglednom hamonejskom sveteničkom rodu neto posle Isusovog stradanja: 37./38. godine nove ere (Origen: Protiv Kelsa, I, 47). U svome spisu Judejski rat (Perí toý Ioydaikoý polémoy De bello iudaico), čije sedam knjige je kao Titov liberus zavrio oko 79. godine, koje je u Rimu sastavio najpre na maternjem, aramejskom jeziku a potom ih je preveo na helenski (početkom četvrtog stoleća od strane Pseudo-Hegesipa je delo već sa helenskog prevedeno na latinski), Flavije podrobnije komparativno slika esensku sledbu. Delimično o esenima govori i u svojim Judejskim starinama (XVIII, 1, 5). Iako je bio farisej, ipak u svojim spisima pokazuje mnogo veću naklonost prema esenima, njihovom učenju i ivotu, jednom od tri (uz terapeute i nazarene, minejce) sveta nazirejska jevrejska reda, nosioce istinske Mojsijeve religije). Jo u svojoj eznaest godina tragajući za novim spoznajama mladi Josip je se obreo u pustinju, gde je tri godine iveo kao asketa, i kod pustinjaka Banusa (Banaim), mogućeg učenika esena Jovana Krstitelja (za koga je imao puno divljenja Starine, XVIII, 5, 2 ), iskuenički upoznao se donekle sa učenjem esena, fariseja i sadukeja (Vita, 2). Ipak, Flavijev prikaz esenske zajednice ne moe se uzeti kao potpuno verodostojan. |
- 19:52 - Komentari (0) - Isprintaj - #
|
Helenski tekst ( ľÁv Äżć 8żĹ´ąšşżć ŔżťźżĹ, II, 8, 2-14) (1)[117] ¤Ć ´r ÁÇľťqżĹ Ç}ÁąÂ ľ0 ŔąÁÇwą˝ ŔľÁšłÁąĆľwá ŔwÄÁżŔżÂ ÄĆ 1ŔŔšşĆ ŔąÁp ěÉźąwżšÂ ÄqžľÉ ÉŔ}˝šżÂ ŔsźŔľÄąš źsÇÁš Äżć ... Prevod 2. Kod Judejaca, naime, postoje tri grane filosofskih kola; jednu sačinjavaju fariseji, drugu sadukeji a treću, koja ivi pod naročito strogim odredbama, takozvani eseni. I ovi su rođeni Judejci, ali međusobno mnogo vie povezani ljubavlju od drugih. Čulne uitke izbegavaju kao greh, a za vrline smatraju uzdrljivost i obuzdavanje strasti. Neznatno uvaavaju brak, već naprotiv uzimaju tuđu decu dok su jo u nenom dobu i pogodni za odgoj, dre ih kao svoje, te ih poučavaju svojim običajima. Time pak ne tee potpunom ukidanju braka ni postizanju potomstva u njemu, nego se samo obezbeđuju od razuzdanosti ena, poto veruju da nijedna od njih ne čuva vernost samo jednom muu. 3. Bogastvo se prezire i upravo iznenađuje kod njih zajednica dobara, tako da se među njima niko ne nalazi koji bi posedovao vie od drugih. Zakon je da oni koji stupaju u zajednicu moraju njoj predati sve to poseduju, tako da među njima nema ni krajnjeg siromatva niti prekomernog bogastva, već svi poput braće raspolau zajedničkim imetkom koji se sastoji od imanja svakog pojedinca. Nečistim smatraju mazanje /tela/ uljem, pa ako je neko namazan protiv svoje volje, pere telo, jer hrapavu kou smatraju lepom, kao i to svagda nose belu odedu. Glasanjem se biraju upravljači zajedničkog imetka i dunost je svakoga da se primi vrenja slubi. 4. Neki svoj grad oni nemaju, nego mnogi prebivaju u svakom. Pripadnici sledbe, ma otkuda dolazili, mogu da raspolau svime to nađu kod svojih drugova kao svojim imetkom, i dolaze ljudima koje ranije nikada nisu videli kao da su njihovi najbolji prijatelji. Zbog toga na put ne uzimaju nita osim oruja protiv razbojnika. U svakom gradu biva jedan od njih zbog doljaka da bi im dao odedu i opskrbio ih i svakim drugim potreptinama. Po svome dranju i svim drugim spoljanjim pojavama izgledaju kao dečaci koji se jo odgajaju tapom svojih učitelja. Odedu i obuću ne menjaju sve dok se potpuno ne pocepa ili dugim noenjem ne podre. Među sobom nita ne kupuju niti prodaju, nego svaki daje drugome od svojega kada mu za ta treba i dobija od njega ako mu neto treba. Bez svake naknade moe svaki da trai od ma kojega pripadnika ta mu je potrebno. 5. Bogotovanje vre na naročit način. Pre izlaska sunca ne izgovaraju nijednu nesvetu reč, nego mu upućuju neke stare molitve kao da bi hteli da izmole njegov izlazak. Nakon toga stareine ih opravljaju na onaj posao u koji se pojedini razume. Poto rade do petoga časa /dana/*, sabiraju se na određeno mesto, pripau platneni ubrus oko sebe i peru se u hladnoj vodi. Posle toga očićenja odlaze u naročito zdanje u koje ne sme ući pripadnik nijedne druge sledbe, i tu se okupljaju, očićeni, kao da ulaze u neko svetilite, u trpezariju. Onde svi tiho posedaju, a pekar im prua hlebove po redu dok im kuvar donosi posudu sa samo jednim jelom. Pre obeda svetenik izgovara molitvu, a pre molitve niko ne sme da jede. I posle jela svetenik govori molitvu tako da se pre i posle jela odaje potovanje Bogu kao davaocu svega. Potom skidaju svoju svetu odedu i odlaze na posao do večeri, kada se vraćaju i obeduju na isti način. Ako ima nekoga od pridolica /iz sledbe/, i on jede sa njima. Ni vika, ni ikoja druga galama ne obesvećuje dom, već svaki puta drugoga da govori kako mu sleduje po redu. Tiina koja je u odaji čini zastraujućim utisak na one koji su izvana, ali tome miru uzrok je stalna trezvenost pripadnika koji jelo i piće uzimaju samo da se nasite. 6. Bez izričitog naređenja svojih stareina eseni ne čine nita, a samo u dve stvari mogu da postupaju samostalno: u pruanju pomoći i u milosrđu; svaki moe da priskoči u pomoć onome koji je dostojan, i da prui hranu oskudnome. Ni rođacima se ne sme nita poklanjati bez izričitog doputenja stareine. Srdbu pokazuju samo onde gde je opravdano. Strasti obuzdavaju, vernost i veru visoko cene, mir ire svuda. Dana reč vredi vie od zakletve, koju uopte ne čine, jer je smatraju gorom od krivokletstva. Kome se ne veruje i bez prizivanja Boga, taj je već već unapred osuđen, vele. S naročitom ljubavlju proučavaju spise starih da bi doznali ta je za duu i telo spasonosno. Iz tih spisa nastoje da spoznaju korene za lečenje bolesti, kao i odlike /dragog/ kamenja. 7. Ako neko eli da bude primljen u sledbu, ne prima se odmah, nego mora jednu godinu da ivi izvan reda istim ivotom kojim i pripadnici, a pre toga daje mu se sekirica, spomenuta pregača i bela odeda. Ako je u tom vremenu izdrao iskuenitvo, onda se za jedan stupanj pribliava Zajednici čisti se vodom osvećenja, ali ne sudeluje pri zajedničkom obedu. Poto pokae svoju reenost, u sledeće dve godine ispituje mu se narav, pa ako se i u tome pokae dostojan, prima se u Zajednicu. Ali pre nego to sme da pristupi zajedničkom obedu stareinama mora da poloi zavet da će Boga potovati, svoje dunosti prema ljudima ostvarivati, da nikome neće tetu nanositi, ni sam po sebi ni po naređenju, da će nepravedne uvek mrzeti, a pravednima pomagati, da će svakome biti veran a naročito /duhovnim/ vlastima, jer niko nema vlasti ako ne od Boga. Mora se zavetovati da se nikada neće isticati svojom vlaću ako bude trebalo jednom da zapoveda, ni odedom, ni bilo kojim drugim ukrasom neće se izdvajati od svojih podređenih. Obavezuje se zatim da će uvek istinu voleti a lai se gnuati, da će mu ruke svagda biti čiste od krađe i dua od nepravednog dobitka, da nita neće tajiti od sabraće, a drugima neće nikako otkrivati njihove tajne, pa makar ga mučili i do smrti; da će učenje Reda iznositi samo onako kako mu je saopteno, da će se groziti pljačkanja po putevima, knjige Reda i imena anđela čuvaće u tajnosti. Takvim zavetima obezbeđuju sebe kod onih koji pridolaze. 8. Ako neko učini teak greh, isključuju ga iz Reda i tako isključen često umire na najbedniji način. Vezan zavetima i odredbama Reda on ne sme da prima nikakve ivene namirnice, nego se mora hraniti /samo/ zeljem, zbog čega mu se telo istroi i na kraju umire od izgladnelosti. Zbog toga su često takvog nesretnika koji je bio u poslednjoj snazi iz saaljenja primali natrag, jer su smatrali da je patnja koja ga je bila dovela blizu smrti dovoljna kazna za njegove grehe. 9. Pri suđenju postupaju vrlo savesno i pravedno. Odluku donose samo ukoliko je sakupljeno najmanje stotinu pripadnika, i presuda njihova je nepromenljiva. Pored Boga najvie potuju ime Zakonodavca. Ko huli na njega, kanjava se smrću. Smatraju da je potovanja vredno povinovati se starijima i većini, pa ako njih deset reavaju, ne protivreči se miljenju devetorice. Pred drugima ne pljuju, niti na desnu stranu. Vie od ostalih Judejaca paze da ne rade na sabbat, pa zbog toga ne samo da primaju jelo za sebe dan pre, da ne bi palili vatru, nego na sabbat ne pomeraju nijednu posudu s jednog mesta na drugo, i nastoje da ne vre ni prirodnu potrebu. A u drugim danima iskopaju sekiricom sličnoj budaku, koju dobija svaki novi pripadnik, jamicu duboku jednu stopu, nju pokrivaju svojim ogrtačem da ne skrnave Boije svetlo, svre nudu u nju, i zatim zagrnu iskopanom zemljom, a pri tome trae najzabačenija mesta. Pa premda je to izbacivanje prirodno, ipak običavaju da se posle toga peru, kao da su postali nečisti. 10. Podeljeni su u četiri dela, prema vremenu od kada su u Zajednici, a pri tome su mlađi iza starijih toliko da se poslednji peru, ako ih ovi dotaknu, kao da ih je stranac učinio nečistim. ive vrlo dugo i mnogi su i sto godina stari, kako mi se čini, zbog jednostavnosti njihovog načina ivota i poretka. Pri tome ostaju hladni i pri najgorim nedaćama, bolove nadvladavaju snagom duha, a slavnu smrt pretpostavljaju najduem ivotu. Ova njihova vrlina naročito pokazala u ratu protiv Rimljana. Na mučilita su stavljani, udovi im rastrzani, paljeni, lomljeni, s najstranijim mučilačkim spravama mučeni da bi ih prisilili na huljenje Zakonodavca, ili da jedu zabranjeno jelo, ali bez uspeha. Nijednu reč molbe ne izustie svojim mučiteljima niti pustie suzu. Smejući se, rugali su se svojim krvnicima i radosno isputali duu ubeđeni da će nju ponovo dobiti. 11. Oni naime, veruju da će se tela razgraditi i da im tvar ne ostaje, ali da dua večno ivi, pa da se ona, proistekla iz najfinijeg Etera, samo prirodnim čudom svlači dole i zatvara u telo kao u zatvor. Ali čim se dua rei okova mesa, kao oslobođena od dugogodinjeg ropstva, uspinje se u blaenoj radosti u Visinu. Slično s mlađim Helenima uče i oni da je dobrima određen ivot sa one strane Okeana, i obitavalite, gde ni kia ni sneg ni vrućina ne more, nego stalno osveava blagi zefir koji piri sa Okeana, dok zli odlaze u mračnu, hladnu Pećinu s večnim mukama. Čini mi se, ista misao se nalazi i kod Helena, kada svojim junacima, koje zovu herojima ili polubogovima dodeljuju ostrva blaenih, dok duama zlih, mesto za zločince u Hadu, gde po priči izdravaju kaznu: Sizif, Tantal, Ilkion i Titios. Time oni hoće da utvrde besmrtnost due, a zatim i da podstaknu na revnost i odvrate od poroka, uzimajući da će dobri postati jo boljima s obzirom s da se nadaju na nagradu posle smrti, a da će zli iz straha odustajati od svojih nastojanja, jer moraju računati sa tim da će ipak biti kanjeni na onom svetu, ako za ivota i ostanu sakrivena njihova zlodela. Ovo učenje o dui esena je čarobna vrpca kojom trajno privezuju za sebe one to jednom okuse njihovu mudrost. 12. Uostalom, među njima postoje i takvi koji tvrde da predskazuju budućnost, postigavi to svojim proučavanjima od mladosti svetih knjiga, izreka i Prorokâ, i raznim čićenjima. I uistinu je retkost da se njihova proricanja ne obistinjuju. 13. Sem ove pak, postoji jo i druga grana esena, koji se potpuno slau sa ostalima po načinu ivota, običajima i postupcima, samo se razlikuju po gledanju na brak, jer smatraju da oni koji se uzdravaju od braka ne ostvaruju najvaniji ivotni zadatak, stvaranje potomstva, tim vie to bi celo čovečanstvo u najkraćem vremenu izumrlo kad bi svi mislili kao oni. Ali i ovi ispituju neveste tri ciklusa, pa kada posle trikratnog čićenja vide da su sposobne za rađanje dece, stupaju sa njima u brak. Za vreme trudnoće uzdravaju se od polnog optenja kao pokazatelj da se nisu oenili iz sladostraća već radi dece. ene se /pre obeda/ peru u koulji, a mukarci s tunikom. Toliko o običajima prve sledbe. 14. to se tiče drugih dveju sledbi, među njima je najstarija farisejska. Oni se cene kao najbolji tumači Zakona, da sve zavisi od Boga i sudbine, i uče da je slobodno, većinom, ljudima da čine pravo ili nepravo, ali da pri svakoj radnji ima udela i sudbina. Sve due su po njima besmrtne, ali samo one dobrih prelaze u drugo telo, dok due rđavih odlaze u večnu muku. Sadukeji, druga od pomenutih sledbi, naprotiv potpuno odriče sudbinu i tvrde da Bog nema nita s ljudskim delima i postupcima, nego je potpuno ostavljeno slobodnoj volji da tvori dobro ili zlo, i po svom vlastitom izboru da tvori ovo ili ono. Zatim, potpuno odriču besmrtnost due kao i ispatanja ili nagrade u Hadu. Ali dok su fariseji međusobno tesno povezani i visoko cene vrlinu, dotle se sadukeji prema svojima odnose mnogo neprijatnije, kao sa strancima. (Prema prevodu Duana Glumca) ____________ * 11 sati pre podne. Osvrt Flavije esene najpre predstavlja kao Judejce koji su naročito utemeljeni u vrlinskom ivljenju, koji svoje ivljenje uređuju prema zapovesti da se blinji voli kao ivot iz Boga (II, 8, 2). Kao sinovi Svetlosti zavetom su se obavezivali da će istinu voleti a la prezirati (II, 8, 7), tj. neće imati zajednitva sa ljudima koji preziru istinu: ... Udaljiti se od svega zla, a prianjati svemu dobrome, i postupati istinito i pravedno i zakonito u zemlji; a ne ići vie tvrda srca krivoga, i očiju bludnih čineći sve to je zlo, ... (Pravilnik zajednitva, 1:4-7) Dok ih Plinije Stariji u Naturalis historia (V, 73) predstavlja pogreno kao potpuno bezbračne duhovne pregaoce, Flavije doputa mogućnost da neki od njih imaju i ene, pa ukazuje i na esene koji se nisu odricali bračnog zajednitva (II, 8, 13), verovatno misleći na nazarene. Kumranski spis Brith Damesek (koji delom reflektuje i esenske ideje) jasno doputa mogućnost da pripadnici Reda mogu imati ene: ... Ako stanuju u taborima, prema pravilima zemlje ... i uzmu ene ... i rode decu, neka se ophode prema Zakonu i prema odredbama. (7:6a-7) A u Pravilniku zajednice Izraela u potonje dane ukazuje se da mukarac treba ući u brak tek o dvadesetu godinu ivota, kad spozna dobro i zlo. (1:9-11) Deo pripadnika Reda eseni su osim proverenim pridolicama popunjavali i usvajanjem dece; na taj način, jo kao dete, među pustinjske esene verovatno je dospeo i Jovan Krstitelj koji je se kasnije, u vreme Tiberija, pojavio u pustinji oko Jordana pozivajući na krtenje za pokajanje, čijeg oca, svetenika Zahariju su ubili Herodovi ljudi u Hramu. Eseni Judeje (kao i eseni Egipta, terapeuti), do Isusa Hrista poznavali su samo Jovanovo krtenje. O tome svedoče Dela apostolska pominjući dvanaestoricu posvećenika iz maloazijskog Efesa: A kad je Apolos bio u Korintu, Pavle proavi gornje oblasti dođe u Efes i tu nađe neke učenike /Puta/. Njima reče: Jeste li primili Duha Svetoga kad ste poverovali? Odgovorie mu: Nismo ni čuli da postoji Duh Sveti. Reče im jo: U ime čega ste krteni? A oni rekoe: U ime Jovanovog krtenja. (19:1-3) Za aleksandrijskog pismoznalca Apolosa slično se izvetava: U Efes, međutim dođe jedan Judejac po imenu Apolos, rodom Aleksandrijac, rečit čovek i dobro upućen u Pisanija. On je bio poučen u nauci Gospodnjoj, pa je svojim vrlim duhom govorio i učio tačno o Isusu, iako je znao samo Jovanovo krtenje. (Ibid., 18:24-25) Eseni su svugde rasprostirali (ťOni nemaju nijedan svoj grad, nego mnogi stanuju u svakom.Ť), no uz Mrtvo More i kod Betabare na Jordanu imali su svoja najača prebivalina uporita. Jo od Jonadabovog vremena oni su iveli pod atorima i u piljama. Dela apostolska pominje Petrovo obilaenje esena, svetih, koji su iveli u judejskoj Lidi: ťA kada je Petar obilazio sve, dođe i k svetima koji su bili nastanjeni u Lidi.Ť (9:32) Kao i prvi hrićani, i eseni su iveli u zajednici dobara (Judejski rat, II, 8, 3); u Pravilniku zajednitva iznosi se: ... Svi pripravni istini Njegovoj neka prinesu sve svoje znanje i snagu svoju, i imovinu svoju u Zajednitvo Boije. (1:12) Zajedničko upravljanje dobrima i predan rad za dobrobit blinjega, učinili su da među njima nije bilo ni krajnjeg siromatva ni prekomernog bogastva. Dalje, kae se da eseni ondanje u antiknom svetu mazanje tela miriljavim uljima nisu praktikovali; Eusebije Kajsarejski neto slično prenosi za nazireja i esena Jakova Pravednika: ť... Nije se ukraavao uljem i nije odlazio u banje.Ť (Historija Crkve, II, 23) Stari Izraelci, posle kupanja su upranjavali da telo mau uljem, kako bi ono bilo sjajno i gipko (Ruta, 3:3; Samuel, II, 12:20; Ezekiel, 16:9). U talmudskom traktatu Nedarim iznosi se: ťMazanje /uljem/ i kupanje ne dospevaju u telo, ali telo ipak uiva u njima.Ť (Fol. 81) - Rimski mnogoboac Kekilije prebacuje hrićanima: ťVi cvećem ne ukraavate svoje glave, niti tela pomazujete mirisima /non corpus odoribus honestatis/; vi uzimate ulja radi pogrebenja mrtvih, ...Ť ('Oktavije', 12) - Isus, koji je unapred za ukop pomazan nardovim uljem (Marko, 14:3, v.: Jovan, 14:3), dozvoljava da se samo glava, čelo, pomazuje: ťA ti kada posti, pomai svoju glavu i operi svoje lice, ...Ť (Matej, 6:17) Sjaj i ulje Boijih pregaoca je Duh Sveti, i Njime svetle oni koji se radosno rtvuju za Njega. Boiji Zakon zabranjuje ukrasna i hedonistička mazanja uljem (Amos, 6:6), već samo pomazanja, duhovno-posvećenička i klinička mazanja: ťBoluje li ko među vama? Neka dozove crkvene presbitere, pa neka se pomole nad njim i pomau ga uljem u Ime Gospodnje.Ť (Jakov, 5.14) ť... Isterae mnoge demone, pomazivahu uljem mnoge bolesnike i lečie ih.Ť (Marko, 6:13) Isaija Otelnik u svojim 'Pravilima za monahe početnike' naznačuje: ťNe dopusti da ti uljem bilo ko mae telo, osim ako si doista teko bolestan.Ť (Sent. 19) U budističkom zborniku Anguttara nikaya se ukazuje za posvećenog redovnika: ťDri se po strani od mesta gde se igra, peva i svira, od mesta zabave, ne odbija cveće, odbija parfeme, minku, sva ukraavanja i kićenja.Ť (IV, 198) A u spisu Vaitha-dharma-astra iznosi se za brahmanskog učenika: ťNeka izbegava |...| da se mae uljem, ... Neka se dnevno pere triput.Ť (VII, 15.17) Iako su se zavetovali pred Bogom, izbegavali su zaklinjanje (Judejski rat, II, 8, 6), jer olako se zaklinje onaj ko ne ivi u Boijoj Istini. U Besedi na Gori Isusu se pripisuju reči koje odbacuju zaklinjanje (Matej, 5:34-36), a koje je redaktor verovatno izveo iz Jakovljeve poslanice gde sveti Pravednik iznosi: ťA pre svega, braćo, ne kunite se ni Nebom ni zemljom ni drugom kakvom kletvom; neka vae da bude da i vae ne ne, da ne padnete pod sud.Ť (5:12) Flavije ukazuje da je se na putovanjima kod njih moglo naći i oruje, kao preventiva protiv drumskih razbojnika. Pri hapenju Isusa u Getsimanskom vrtu, apostol Petar se pokazuje sa mačem, i razjaren ozleđuje uvo jednom sveteničkom sluzi. Crkveni bogoslov Hipolit prikazuje esene kao borbenu, gotovo zelotsku zajednicu, to dakako ne odgovara istini. Dalje, Flavije iznosi, da eseni navodno svoju belu lanenu odedu (u kojoj su obedovali i molili) nisu zamenjivali dok se ne bi potpuno pocepala, to teko da odgovara istini, jer ljudi koji se osećaju lepo u svetloj i čistoj odedi ne mogu se osećati duhovno u pocepanoj odedi. Jo se u Gemari traktata Berahot iznosi: est stvari ne priliči učenom mudracu: Neka ne izlazi na trg namirisan, neka ne izlazi sam noću, neka ne izlazi u zakrpljenoj odedi, neka na trgu ne razgovara sa enom, neka ne sedi za stolom u drutvu neukih, i neka ne ulazi poslednji i učilite. (Fol. 43 B) U kumranskom spisu Pravilnik zajednitva susreće se i regula: ... Onaj koji isprui ruku ispod odede svoje, a ona je poderana i pokae mu se golotinja, neka se kazni trideset dana. (10:13-14) Kao solarni posvećenički kult, kao poklonici Svete Vatre, poljodelnici eseni su joj se ponajprije jutrom, o izlazak Sunca, molili (Judejski rat, II, 8, 5). Rimski senator i guverner Vitinije u Maloj Aziji Caius Plinius Caecilius Secundus (62.-115. g.) u svojim pismima imperatoru Trajanu ukazuje za nedeljna jutarnja okupljanja hrićana: ... Imali su običaj da se određenoga dana pre zore skupe, da pevaju zajedno pesmu u čast Hrista kao boga, ... (X, 96, 6-7) Esenskim obedima nije mogao da prisustvuje nijedan pripadnik druge sledbe ili profano lice. Upravo to i po svedočenju poapostolskog spisa Učenje Dvanaestorice Apostola susrećemo u hrićanstvu: ťA od vae euharistije neka niko ne jede niti pije, osim krtenih u Ime Gospodnje; jer o tome je i rekao Gospod: Ne dajite svetinje psima.Ť (9:5) Neofit je u Red mogao da bude uveden krtenjem (čićenjem vodom osvećenja) posle godinu dana ispitivanja, a za uzimanje udela u zajedničkim obedima i savetu Reda, i u zajedničkom upravljanju dobrima i imovinom, za puno prihvatanje pod strane Reda trebao je da prođe jo dve godine ispitivanja (Judejski rat, II, 8, 7). ťKad mu se navri godina u Zajednitvu, neka se upita Mnotvo o njemu prema umu njegovom i delima njegovim u Zakonu. I ako padne odluka da se primi u druinu Zajednitva, po rečima svetenika i većinepripadnika njihovog saveza, neka prime i njegovu imovinu i rad njegov, na ruke čoveka koji nadzire rad Mnotva, i neka se upie u račun rukom njegovom, ali za potrebe Mnotva neka se ne izdaje. Neka ne dotiče piće mnotva dok mu ne istekne druga godina među ljudima Zajednitva. a kad mu istekne druga godina, biće ispitan po mnotvo.Ť (Pravilnik zajednitva, 6:18-21; v.: 7:19-21; 9:2) Svoje duhovne vlasti, svoga nadglednika (mebaqqer), stareine i đakone (levite), - dom Aaronov, eseni, koji su sebe videli kao istinski Izrael, izuzetno su potovali, to je upravo i ono to apostol Pavle ističe u Poslanici Rimljanima: ťSvaki čovek da se pokorava pretpostavljenim vlastima. Jer nema vlasti a da nije od Boga; Bog je postavio vlasti koje postoje. Stoga, ko se protivi vlasti protivi se Boijem poretku, a koji se protive primiće svoju osudu. Jer vladajući nisu strah za dobro delo, nego za zlo. Ako pak hoće da se ne boji vlasti, čini dobro, pa će te vlast hvaliti.Ť (13:1-3) Oni koji su imali vlast u Redu nalazili su veličinu u tome da budu bogougodni sluitelji blinjima. Sluajući vlasti koje ive u Bogu, čovek slua samog Hrista koji je glava svih vlasti (Koloanima, 2:10) I esen Ignatije Bogonosac, znameniti antiohijski episkop, u svojim poslanicama svagda ističe vanost potovanja duhovne vlasti: ť... Treba na svaki način proslavljati Isusa Hrista, Koji je vas proslavio, da biste, usklađeni u jednoj poslunosti, povinujući se episkopu i presbiterima, u svemu bili osvećeni.Ť (Poslanica Efescima, 2:2) Eseni, koji su se isticali mladolikim i vitalnim izgledom bili su naročito dugovečni (Judejski rat, II, 8, 10). Dug ivot im je omogućavao upravo zakonit i prirodan ivot, te sticanje spoznaja ťta je za telo i duu spasonosno.Ť - U kumranskom spisu Pravilnik zajednitva, koji svakako dosta dobro reflektuje esenske regule, da se pročitati: ťOvo su osnove duha za sinove istine večne. A pohođenje za sve koji hode po njemu: ozdravljenje i mnogo mira u dugom ivotu, i rodno seme sa svim blagoslovima večitim, i radost doveka, u večnom ivotu, i venac slave i časti s raskonim ruhom u svetlu večitom.Ť (5:6-7) Dalje, Flavije ističe da sveti podvinici, eseni ťpored Boga najvie potuju ime Zakonodavca.Ť (Judejski rat, II, 8, 9) Esenski Zakonodavac moe biti Mojsije, ali i Hrist Boiji, Sin Čovečiji, Učitelj Pravednosti, Sveti nad svetima, koji je stradao negde o početak makabejskog vremena (cp.: Knjiga o Danilu, 9:24, 7:13). Sveti Učitelj, Sunce Sveta, se naziva i Vođa Zajednice: ť... Odavno si nam odredio Vođu, Svetlonou, radi spasa naega.Ť ('Pravilnik rata', 13:19) ť... Bog izraelov i Anđeo istine Njegove pomoć su za sve sinove Svetla.Ť ('Pravilnik zajednitva', 3:24-25) I u arhanđelu Mihaelu (ÜĐŰŮŢ Mikhael = 'Ko je kao Bog'?), u kumranskim rukopisima, vidi se jedan takav vođa, nad kolom svetlih duhova i svetlih, otkupljenih ljudi Izraela (17.6-8): ť... Odranije se pojavi Mojsije i Aaron, po Vođi, Svetlonoi.Ť ('Damaćanski savez', 6:1, v.: 6:6) 'Danilova knjiga' o nebeskom princu Mihaelu jasno govori kao o zatitniku Boijeg Izraela, Vojskovođi suprostavljenom demonima-vođama mnogoboačkih naroda (10:13-14.21, 12:1). Kada pak Flavije iznosi da hulu na Zakonodavca eseni kanjavaju smrću, svakako potpuno preteruje (cp.: Damaćanski savez, 7:9). Flavije ukazuje da su se eseni uzdravali da pred drugima pljuju; pljuvanje je bilo znak nekultivisanosti i duhovnog preziranja blinjih (II, 8, 9). U Pravilniku zajednitva određuje se sankcija za nedolično pljuvanje: ť... Čovek koji pljune u toku zasedanja Mnotva, neka se kazni sa trideset dana.Ť (7:13) Svoju fizioloku nudu, po Flaviju, eseni su vrili to dalje od svoga tabora i u to dubljoj rupi (II, 8, 9); to opet ukazuje da su obitavali u pustinjskim taborima: ť(13) Imaj izvan tabora mesto gde će ići napolje. Sa svojom opremom nosi i lopaticu: njome će, kad ide napolje, iskopati rupu i posle zatrpati svoju nečist.Ť ('Ponovljeni Zakon', 23:13-14) Za esene Flavije uz to kae da u svojim redovima imaju mnoge vidovite ljude (Judejski rat, II, 8, 12). On i sam navodi nekoliko primera njihove duhovne prozorljivosti. Tako ukazuje za san kralja Arhelaja koji je vladao Judejom, Samarijom i Idumejom od smrti svoga Oca Heroda (4. g. stare ere) do 6. godine nove ere, pre nego to će u devetoj godini svoje vlade od strane Augusta biti opozvan i prognan u Vienu, grad u Galiji: ť... U snu je navodno video devet punih i zrelih klasova ita koje su volovi pojeli. Pozvao je zbog toga gatače i neke Haldejcei upitao ih je ta bi san mogao da znači. Judni su ga tumačili na jedan, a ostali na drugi način, no neki Simon, koji je pripadao sledbi esena, smatrao je da klasje označava godine, volovi promenu prilika, jer oni pri oranju menjaju lik zemlje. Arhelaj će vladati toliko godina, koliko pokazuje broj klasova, i na kraju, posle raznih promena u ivotu, umreće. Pet dana posle toga tumačenja snova bio je Arhelaj pozvan u Rim da bi tamo odgovarao /na optube judejskih i samarijskih izaslanika/.Ť (Ibid., II, 7, 3; pogl.: I, 3, 5) Pri kultnom pranju i pri sedenju na skupovima, mlađi su dolazili iza starijih (Judejski rat, II, 8, 10). Upravo to potvrđuje i Pravilnik zajednitva: ťSvetenici neka sede prvi, a starci drugi, a ostatak svega naroda neka sedi tako da svaki čovek bude prema svom stepenu.Ť (6:8-9) To pravilo potvrđuje i Filon Aleksandrijski u svome spisu Quod Omnis probus Liber: ť... Mlađi /kod esena/ sedi iza starijih.Ť (Prg. 12) Iz Knjige o Danilu saznajemo da su eseni pod Antiohom IV Epifanom bili izloeni velikom progonu i zatiranju (7:25). I pod Rimljanima (verovatno pod naletom desete legije, Fratensis), koji su 68. godine unitili kumranski monastir jedne esenske frakcije, eseni su bili izloeni velikim progonima i mučenjima: primoravani su bili da pohule da Zakonodavca i Boga, da prihvate nečistu hranu; no oni kao vegetarijanci sa dva dnevna obroka, koji su konzumirali i mlečne proizvode, i pili tiro, slatkasti mot, pokazali su zapanjujuću hrabrost i izdrljivost. Iz Josipovih izlaganja (II, 8, 10) moe se pogreno zaključiti da su Eseni navodno uzeli aktivnog učeća u ratu protiv Rimljana u vreme Prvog judejskog ustanka. Taj suludi ustanak i ratni mete su trebali i odgovarali judejskim bodearima i ovinistima, kako bi se upravo zatrlo mlado hrićanstvo i revnosni esenski red. I u tome su uveliko uspeli: esenski red je desetkovan, a mnogo rane hrićanske literature je uniteno. Eseni nisu pod Rimljanima stradali kao ustanici i bojovnici, već kao monasi i podvinici privreni Boijem Imenu, ba onako kako su za Hristovo ime stradali hrićani u Rimu pod Neronom, lano optueni za podmetanje gradskog poara; U svojim 'Analima' (Annales), pisanim u vreme cara Trajana, rimski historik Takit ukazuje za hrićanska mučenička stradanja: ť... Ni ljudski napori, ni kajsareva tedrost, ni obredi očićenja nisu izbrisali sramotu, nisu prekinuli priče da je poar podmetnut po naređenju. Da stane na put glasinama, /pronađe/ Neron krivce i stane ih kanjavati probranim mukama. To su bili ljudi omraeni zbog zlodela koja su činili, a koje narod nazivae hrićanima. Ime su dobili po Hristu koji je za Tiberijeve vlade pogubljen po presudi prokuratora Pontija Pilata; potisnuto samo zamalo, ovo gnusno praznoverje, izbilo je i rairilo ponovo, ne samo po Judeji, gde se to zlo i rodilo, već i po Rimu, gde se stiču i neguju sve moguće sramne i gadne vere sa svih strana sveta. Najpre su pohvatani ljudi koji su ispovedali tu veru, a zatim su oni prokazali čitavo mnotvo drugih. Njima nije dokazana toliko krivica za podmetanje poara koliko mrnja na ljudski rod. Pogubljenje hrićana sluilo je ostalima za zabavu: oblačili su ih u koe divljih zveri, putali pse da ih rastru, raspinjali ih na krstove i palili, poput buktinja, kad se spusti noć. Neron je dao svoje vrtove za te predstave, priređivao cirkuske igre i, odeven u kočijako odelo, umeao bi se među svetinu, ili bi sa svojim kolima i sam učestvovao u trkama. I mada su hrićani inače bili krivi i zasluivali najteu kaznu, rađala se u narodu samilost prema njima jer su padali kao rtve svireposti jednog čoveka, a ne za opte dobro.Ť (XV, 44; cp.: Sulpikije Sever: Hronika, II, 29) U Drugom, takođe zlosretnom ustanku (132.-135. g. ne.), sumanuti jevrejski mesija, ubica i razbojnik imon Bar-Kosiba, koga predaja naziva Bar-Kohba ('sin zvezde', na aramejskom), estoko je kanjavao hrićane zato to se ne odriču Isusa Hrista i njega ne priznaju za 'bogomdanog' (Justin: 'Apologija', I, 31), te zato to ne uzimaju oruje u ruke da bi se borili protiv Rima. Ponajmanje su eseni, koji su negovali miroljubive zanate, koji, dakle, ni ratnu opremu nisu uzimali u ruke, koji su Nebo videli kao svoju istinsku Otadbinu, mogli da uzmu borbenog učeća za ostvarenje ciljeva izvitoperenog mesijanizma i sumanutog nacionalizma Judejaca. Josip pominje Jovana zvanog Esenin (IMánns ho Essaíos) kao jednog od tri judejske vojskovođe, koji su navalili na Askalon gde su se utvrdila jedna rimska kohorta peadije i jedan eskadron konjice, i neosposobljeni za ratne vetine u svome fanatizmu i ostraćenosti izgubili boj ('Judejski rat', III, 2, 1-2); Jovan je bio i zapovednik toparhije Tamne (II, 20, 4). Jovan prozvan Esenin, takvo ime je verovatno dobio kao nekadanji pripadnik Reda; Nijedan posvećeni pripadnik esenskog reda ne bi bio ni vojnik, a kamoli vojni zapovednik na čija pleća bi se svaljivalo ogromno breme i teret prevelikih iskuenja. Po pitanju due i njene besmrtnosti, eseni su učili isto to i pitagorejci. Sankciju za zle videli su u vekovnim mukama u onostranoj Tamnici (Judejski rat, II, 8, 11). Upravo i sam Isus govori da će tvrdokorne, u zlu istrajne due biti bačene u krajnju Tamu i hladnoću: ť... Biće izbačeni u krajnju Tamu; onde će biti plač i krgut zuba.Ť (Matej, 8:12) Kikeron u Skipionovom snu iznosi jedno srodno viđenje onostrane sankcije ogrehovljenih dua, kojima se utelovljenje na Zemlji omogućuje tek posle vekova ispatanja: ťDue onih koji su se poudama tela odavali, i poput njihovih slugu se ponaali, i koji su, preputajući se porocima pod uticajem čulnih prohteva, boanska i ljudska prava pogazili, kad se iz tela izvuku, oko same Zemlje obleću, i u ovo mesto se vraćaju tek posle mnogo Vekova mučnog gonjenja.Ť (pogl. 8 prg. 21, prevod: Vasilije Tomović) U govoru Eleazara, branioca tvrđave Masade, sadrani su neki doktrinalni elementi koji reflektuju i esensko-helensko viđenje due: ť... ivot/na zemlji/ je nesreća za ljude, a ne smrt. Jer smrt daje /svetlim/ duama slobodu i otvara im pristup na čisto mesto koje je njihova domovina i gde ih nikakav jad ne moe snaći, a dok su u telu, i zapleteni u njegova zla, mogu se zaista nazvati mrtvima, jer zajednica boanskog sa smrtnim, neprirodna je. Dodue, dua moe jo uvek u telu da učini velika dela kada ga učini svojim oruđem, nevidljivo ga pokrećući i uzdiući iznad njegove smrtne prirode na znatna dela. Ali tek kad postigne svoju pravu domovinu, oslobođena teretne teine koja je vuče zemlji, tek onda ona dostie blaenu delatnost i svestranu snagu ničim ne oteavanu, i ivi nevidljivim ivotom koje ljudske oči ne mogu videti, kao i sam Bog. Ona se, naime, ne moe videti ni dok je jo u telu; nevidljivo dolazi i niko je opet ne vidi kada odlazi, pa premda ima samo jednu, nepromenljivu prirodu, ona je uzrok promena koje se deavaju u telu. Jer ono sa čim se povee dua to onda ivi i uspeva, od čega se ona odvoji, to vene i umire tolika je u njoj besmrtnost.Ť (Judejski rat, VI, 8, 7) I dua, koja ivi po Boijem Dahu, Svetom Duhu, kao duhovno telo treba da uskrsne Boijom silom iz ponora vezanosti za prah, iz greha, iz tela sljubljenog sa grehom. - Publius Vergilius Maro u svome spevu Georgica, ukazuje za poreklo due: ť... Bog ispunjava sve: i kopna, i mora, i beskrajno nebo, i stoka, sitna i krupna, i ljudi, i sve divlje ivotinje, svaki od njih, pri rođenju, dobio je otuda eteričnu duu. I tu se vraća i dolazi sve, kada bude oslobođeno tela; niti postoji smrt, nego sva bića iva odlete među zvezde, i vraćaju se na visoko nebo.Ť (IV, 377-383) |
- 19:52 - Komentari (0) - Isprintaj - #
|
Plinijevo viđenje esena Ukratko o Pliniju i njegovom viđenju esena Gaj Plinije Stariji (Gaius Plinius Secundus, 23.79. g. ne.), rođen je u Novom Komu, u severnoj Italiji, za vreme Tiberijeve vlade. Bio je Vespazijanov prijatelj i zauzimao je vane vojne i upravne pozicije u Rimskoj Imperiji. Sluio je kao prokurat u Galiji Narbonensis (70. g.) i Hispaniji Tarraconensis (73. g.); posetio je i Provinciju Belgica (74 g.). Pored istorijskih rasprava Gaj Plinije Stariji napisao je i veliko enciklopedijsko delo Naturalis historia, u 37 knjiga, koje obiluje nejednake vrednosti iz oblasti geografije, medicine, etnografije, istorije, botanike (čak u devet volumena obrađuje medicinski upotrebljivo bilje), mineralogije, istorije umetnosti... Dakle u ovoj obimnoj enciklopediji sa mnotvom priloga polihistor Plinije je hteo objediniti sve poznato o tadanjem svetu. Stradao je kao prefekt rimske flote u Misenumu, od otrovnih gasova u erupciji vulkana Vezuva (kada su zatrpani gradovi Pompeja i Herkulanum), u nepogodi koju je u svojim Pismima opisao njegov nećak Plinije Mlađi: ... Moj je ujak legao na prostrt čarav i nekoliko puta zatraio da se napije svee vode. Zatim se ponovo pojavie stubovi plamena i prethodnik vatre miris sumpora. To je neke nateralo u bekstvo, a njega probudilo. Oslonio se na dva roba i podigao se, ali se iznenada sruio mrtav na zemlju. Ja zaključujem da mu je disanje onemogućio vazduh prezasićen gustim dimom, zatvorio mu dunik, koji mu je već po prirodi bio suvie tesan, pa je često bio u zapaljenju. Kad je ponovo svanulo (bio je to treći i poslednji dan otkako je sve to video) njegovo telo je pronađeno čitavo, nepovređeno u odeđi koju je obukao pri polasku; vie je ličio na čoveka koji spava, nego na mrtvog. (Lib. VI, ep. 16) Gaius Plinius Secundus (23.79. g. ne.) U jedinoj svojoj sačuvanoj knjizi Prirodnoj Historiji', koju je 77. godine (dakle nakon razaranja Jerusalima) posvetio Titu Flaviju, prirodoslovac Plinije pominje i esene; inače Plinije o esenima izvetava i govori sa vidnim udivljenjem. Latinski tekst (Naturalis historia, lib. V, cap. 15, prg. 73) Ab occidente littora Esseni fugiunt, usque qua nocent: gens sola, et in toto orbe praeter ceteras mira, sine ulla femina, omni Venere abdicata, sine pecunia, socia palmarum. n diem ex aequo convenarum turba renascitur, large frequentantibus, quos vita fessos ad mores eorum fortunae fluctus agitat. ta per saeculorum milia incredibile dictu gens aeterna est, in qua nemo nascitur. ¤am foecunda illis aliorum vitae paenitentia est! nfra hos Engadda oppidum fuit, secundum ab Hierosolymis fertilitate palmetorumque nemoribus: nunc alterum bustum. nde Masada castellum in rupe, et ipsum haud procul Asphaltite. t hactenus Judaea est. Prevod: Na zapadnim stranama [Mrtvog mora], ali van domaaja tetnih isparenja sa obale, ivi usamljeno pleme /gens/ esena, koje se vidno odvaja od ostalih plemena na svetu poto nema ena, poto se odreklo svih polnih elja. Uopte nema novca, a drutvo mu prave samo palmina stabla. Iz dana u dan se regrutuje mnotvo izbeglica do jednog određenog broja brojnim pristupanjima onih koji su umorni od ivota i izudarani udarcima sudbine hteli da prihvate njihove običaje. Tako hiljadama godina neverovatno je o tome govoriti pleme u kome se niko ne rađa ivi večno, korisno za njih je nezadovoljstvo drugih za ivotom. Nie od njih je naseobina En-Geda, drugo posle Jerusalima po plodnosti svoga zemljita i vrtovima svojih palmi, ali kao Jerusalim sada, gomila je pepela. Posle nailazi Masada, tvrđava na steni, nedaleko od Mrtvoga mora. To je kraj Judeje. Osvrt Plinije esenske naseobine vidi uz zapadnu obalu Mrtvog mora: uz krovita područja zapadne obale Mrtvog mora, eseni, koji su bili ratrkani irom Palestine, pa i dijaspore, imali su svoje najvanije kampove i monastire. Jedan od takvih kampova moemo locirati i kod Betabare gde je Jovan Preteča najpre krtavao (Jovan, 1:28). Grčki crkveni spisatelj Epifanije (Epiphanios, IV stoleće) iz Judeje, koji je u mlađim danima bio monah u Egiptu a kasnije episkop u Konstantiji na Kipru, govori o judejskoj sledbi nastanjenoj u području oko Mrtvog mora, a njene članove naziva osenima ossenes (Adversus octoginta haereses, I, 1 Haereses XX). Kao jedan od monastira i kampa neke esenske frakcije susreće se i Khirbet Qumran. Moemo reći da su se njihovi atori (v.: Jeremija, 35:10) i njihove pećine (cp.: 48:28) na zapadnoj obali Mrtvog mora protezali među palmama od (sada) Ruevine Kumrana do Engadija. Oko tri kilometra juno od Kumrana, u oblasti zvanoj En Feka, eseni su vodili poljodelničko dobro, uzgajajući urme i datule. Nekih 15 kilometara juno od Kumrana nalazi se oaza Enot Kaneh, gde je takođe obitavao esenski ivalj. Sam Kumran je od Jerusalima bio udaljen nekih 25 kilometara, i pripada Judejskoj pustinji koja se prostire između Jerusalima i Jerihona. U mrtvomorskom alegoričkom spisu Rat sinova svetla protiv sinova Tame (otkrivenom fragmentarno u prvoj pećini a celovitije u četvrtoj pećini Wadi (klanca) Qumran-a), svakako nastalom pre vremena Isusa od Nazareta, susreće se i verz koji govori o povratku iz egzila (galuta) prognanih sinova Svetla koji će se nastaniti u pustinji Jerusalima. (1:2) Za vreme drugog judejskog ustanka pod zloglasnim imonom Bar-Kosibom (132.-135. g.), mnogi Jevreji su uporite i zaklon nali u pećinama Judejske pustinje (gde su sklonili i neke judejske spise otkrivene 1952. godine u pećinama klanca Wadi Murabaat-a), odakle su vodili gerilski rat protiv Hadrijanovih legija. Prikaz palmovog drveta na moneti prvog prokuratora Judeje, Koponija, 6.-8- g. ne. Plinije nam ukazuje da samotnjaci eseni ive van domaaja tetnih isparenja sa obale Mrtvog mora; uistinu, kad u letnjim lesecimatemperatura vazduha pređe 50 stepeni Celzijusova, a kad voda dostigne i 35 stepeni, isparenja iz vode postaju toliko otrovna da mogu uguiti i ptice koje lete iznad njih. Najdublja zemljina depresija Mrtvo more, čija povrina se sada nalazi 394 metara ispod nivoa Sredozemnog mora, poznato je jo i po svom starom nazivu kao Slano more (hebr.: jam meleh), odnosno Lotovo more (arap.: Bahr Lut), te Asfaltno more. U duini ima nekih 76 kilometra, iroko je 17 kilometra; na severu duboko 400 metara a na jugu samo 5 metara. Sa svih strana je zatvoreno strmim stenama i neplodnim uzviicama. Karakteristično je da voda iz Mrtvog mora (u kome nema ivota) ne otiče, već se zbog silne vrućine (tropska klima) isparuje. Njegova veoma gusta, gorko-slana i bljutava voda koja sadri 25-28 % rastoplenih soli, zaudara po asfaltu. U Itinereru hodočasnika iz Bordoa (prva polovina IV stoleća) iznosi se za Mrtvo more: Voda mrtvog mora je vrlo gorka i u njoj nema nikakve vrste riba, nikakvih brodova i ako čovek uđe u vodu da pliva ona ga izbacuje na povrinu. (597) Flavije podrobnije opisuje prirodu Mrtvog mora smetenog u rasednoj dolini Araba (Postanak, 14:3; Joua, 12:3): Njegova je voda /.../ gorka i bez ivota, a toliko gusta da i najtee predmete koji se bace u njemu tera na povrinu tako da iako se hoće u dubinu zaroniti, lako se ne moe. Tako je Vespazijan, kada je bio doao iz znatielje do njega, naredio da se neki neplivači bace u dubinu, sa unatrag vezanim rukama, i dogodi se da su svi izali gore kao nekim virom izbačeni i plivali su po povrini. Za čuđenje je pri tome i menjanje boja. Svakodnevno tri puta menja svoj izgled i odbija sunčeve zrake arenim odsjajem. Međutim, na mnogim mestima plivaju po njemu veliki komadi crnog asfalta, koji po obliku i veličini liče na bikove bez glave. Radnici na moru njima se pribliavaju, hvataju priljubljene mase i uvlače ih u čamce, a kada ih napune, nije im lako da ih istovare, jer se zbog njihove čvrstine prilepi smola za dno čamca, /.../. Duina ovoga mora je, koje se protee do Zoara u Arabiji, je 580 stadija, a irina 150. Tu je područje sodomsko, nekada toliko sretno zbog plodnosti zemljita i izobilja njegovih gradova, ali sada potpuno spaljeno. Priča se da je munjama i gromovima bilo zapaljeno zbog bezbotva domorodaca. Jo i danas postoje ostaci boanske vatre i mogu se u jezeru videti obrisi pet gradova. (O judejskom ratu, IV, 8, 4 Prevod: Duan Glumac) Jasno je da je striktna okolina Mrtvog mora u letnjim mesecima, kada je vladalo obilje tetnih isparenja bolnih za ljudske oči i disajni sistem, bila nepodnoljiva za ivot. Tako i esenske naseobine nisu bile uz samu obale Mora, već samo u njegovoj blizini. Za esensku zajednicu (hebr.: hakal), odnosno njene pripadnike, Plinije izvetava da ive sasvim ambijentalno odeljeni i izdvojeni (hebr.: peruim) u drutvu palmi (cp.: Ponovljeni Zakon, 34:3). Svi istinski posvećenički kultovi odvajali su se od sveta. U Herminom Pastiru se tako simboličnim rečnikom osuđuju i razotkrivaju verni koji se nisu pridruili pravednima već su iveli zajedno sa mnogobocima i taj im put postade prijatniji, no od Boga ne odstupie nego ostadoe u veri, ali dela vere ne činjae. (Prg. 75) Spis Damaćanski savez trai striktno odvajanje od svetovnog ivota: Neka se odvoje od sinova Jame, i uzdre se od nečiste imovine opakih, /.../ Neka se udalji od svih nečistota kako je po Zakonu, i neka ne pogani čovek duh svoj sveti, onako kako im je Bog /sve/ dodelio. (6:14-15, 7:3-4) Plinije hoće da prikae esene, koje nije izravno poznavao, kao potpune neenje, to je daleko od istine. Mnogi eseni su iveli u celibatu, ali mnogi su imali i ene. U Damaćanskom savezu se tako za posvećene ljude zapoveda: ... Ako stanuju u logorima, prema pravilima zemlje /kako je to bilo odvajkada/, i uzmu ene /prema propisu Zakona/, i rode decu, neka se ophode prema Zakonu ... (7:6a-7) Eseni su bili otvoreni za sve pridolice, no to ne znači da su ih oni odmah uvodili u Red. U Pravilniku zajednice Izraela na kraju dana ukazuje se na vanost prosvećivanja pridolica: Kad priđe /narod/, neka saberu sve pridolice, od deteta do ena i neka im govore na uvo sve zakone Saveza, i neka ih pouče tim zakonima svojim, da ne bi ponovili /svoje nehotične/ grehe. (1:4-5) Dalje, Plinije esene prikazuje kao hiljadama (milia) godina stari narod i kult, to nije daleko od istine. Tvrdnje mnogih historika judaizma da eseni predstavljaju samo razvojni izdanak hasidizma iz makabejskog vremena (Makabejci, I, 2:42), daleko je od svake istine. Moguće je da je u Kumran neka frakcija esena dola kao na naputeni ostatak nekog starog izraelskog, Uzijinog utvrđenja, koje je kasnije, 31. godine stare ere, pogodio razorni zemljotres. Posle Heroda Velikog ruevine su bile ponovo obnovljene i naseljene, da bi u jevrejsko-rimskom ratu (66-73. g.) Kumran bio spaljen; no i takav posluio je kasnije kao tabor jednoj rimskoj jedinici, a za vreme Drugog judejskog ustanka i ustanici imona Bar-Kosibe su tu nali pribeite i smetaj, te tu ostavili izvesna dokumenta koja su posle Drugog svetskog rata prilikom iskopavanja takođe nađeni. Kada Plinije govori o spaljenom En-Gediju i Jerusalimu, a o ivoj aktivnosti esena, on se ne vezuje za kumranski monastir, već gleda i druge esenske kampove na zapadnoj obali Mrtvog mora. Unitenje esenskih naseobina oko Kumrana nije značio i kraj esenskog reda i kulta. Inače, među kumranskim grobnicama arheolozi su otkrili i skeletne ostatake koje su pripadali enama i deci. Juno od Hirba (sada ruevine) Kumrana i esenskih naseobina Plinije pominje mesto Engada (grč.: łłą´´Ż; kod Jeronima: Engaddi; hebr.: ŮÓŇ ßŮâ En Gedi divokozije vrelo). U Onomasticon-u, odnosno u svome topografskom delu O nazivima mesta u Svetom Pismu (¤żŔšşą ľÁš ÄÉ˝ ÄżŔšşÉ˝ ż˝żźąÄÉ˝ ÄÉ˝ ľ˝ ġš ¸ľšąš łÁąĆˇ) Eusebije Kajsarejski iznosi: Engaddi, nalee uz Mrtvo more odakle dolazi opobalzam. (401) U Jouinoj knjizi En-Gedi se pominje kao drevna pustinjska naseobina Judinog plemena (15:62; cp.: Ezekiel, 47:10). U pećinskim engadskim gorskim sklonitima, je se David skrivao pred aulovim zatorničkim besom. (Samuel, I, 24:1). Topli izvor (Ain Didi) kod En-Gedija učinio je od njega plodnu oazu bogatu i vinogradima (Pesma, 1:14). Plinije pominje i Masadu (hebr.: Mecadah ÔÓćŢ), tvrđavu na steni, koju su Hamonejci izgradili a koju je Herod uredio kao svoje sklonite, koju su Rimljani, tek uz mnogo rtve, krajem Prvog jevrejskog ustanka (73. godine) uspeli osvojiti. Flavije opisuje građevinsku strukturu Masade: Stenu, ne male povrine i znatne visine, opkoljavaju sa svih strana provalije nepregledne dubine, strme, nepristupačne ljudima i ivotinjama, osim na dva mesta gde stena dozvoljava pristup odozgo, premda teak. Jedan od tih puteva protee se od Asfaltnog mora prema istoku, a drugi, lake pristupačan, od zapada. Prvi zovu zmijski zbog njegove uskoće i mnogih zavoja. On se, naime, lomi na ispadima strmine, ponovo se vraća natrag, pa se zatim otee malo u daljinu tako da se polako pribliava svom cilju. Ko hoće da ide tim putem mora se stalno, naizmenično, čvrsto odupirati jednom nogom, jer ako se pogreno korakne, sigurna je smrt. Sa obe strane, naime, zevaju duboke provalije na čiji pogled i najhrabriji dobijaju vrtoglavicu. A kada se tim putem popne trideset stadija, onda je tu vrh koji se ne zavrava vitkim iljkom nego stvara iroku povrinu. Na njemu je najpre veliki svetenik Jonatas podigao tvrdđavu koju je nazvao M a s a d a. Kasnije je kralj Herod uloio mnogo truda da je potpuno uredi. On je, naime, opasao ceo vrh, čija je povrina sedam stadija, visokim zidom od dvanaest, a irokih osam lakata, od belih blokova i na njemu je podigao trideset i sedam kula, svaka po pedeset lakata u visinu, iz kojih se dospevalo u stanove koji su bili sagrađeni celom duinom unutranje strane zida. A sam vrh ostavio je kralj slobodnim za obrađivanje, zbog masnoće zemljita koje je svojom plodnoću nadvisivalo svaku zemlju u ravnici, da ne bi ljudi koji svoje spasenje povere tvrđavi trpeli nudu u slučaju da nastupi oskudica u dopremanju namirnica. A na zapadnom prilazu sagradio sagradio je kraljevski dvor ispod zida na vrhu, čije je lice bilo okrenuto severu. A zid kraljevskog dvora bio je po visini velik i snaan, i u uglovima četiri kule visoke po esnaest lakata. Unutranjost prostorija kao i oprema tremova i kupatila bee raznolika i raskona, stubovi su svuda bili iz jednog komada, a zidovi i podovi soba obloeni mozaikom. Pored svih nastanjenih mesta, i gore i kod kraljevskog dvora i kod zidova, u stenama je isklesao mnoge i velike cisterne da posada ima veliku zalihu vode, koliko bi se inače dobijao samo iz izvora. Iz palate na vrh vodio je put isklesan u kamenu, koji se nije video spolja. (O judejskom ratu, VII, 8, 3 Prevod: Duan Glumac) Osvojivi Masadu Rimljani su naili na obilje nepokvarenih zaliha namirnica, ulja, sočivastih plodova i urmi: Neće se pogreiti ako se uzme da je uzrok tome sastav vazduha koji je zbog visine tvrđave sasvim slobodan od svih nečistih isparenja koja obično nastaju blie zemlji. (Ibid., VII, 8, 4) U Masadi su prilikom iskopavanja 1963.-1965. g. godine nađeni mali fragmenti spisa Pesma subotnjeg prinosa identičnog onome pronađenom u četvrtoj pećini vododeline Kumrana. Solinovo viđenje esena Ukratko o Solinu i njegovoj Zbirci znamenitosti Gaius Iulius Solinus (III st.), autor Zbirke znamenitosti (Collectanea rerum memorabilium), se takođe osvrće na esene. Kao svoj predloak za opis esena on koristi neki helenski predloak, koji je bio poznat i Pliniju; zato izgleda da je Solinova zbirka velikim delom preuzeta od Plinija. Latinski tekst (Collectanea rerum memorabilium, 35, 9-12) 9. Interiora Iudaeae occidentem quae contuentur Esseni tenet, qui memorabili disciplina recesserunt a ritu gentium universarum, maiestatis ut reor providentia ad hunc morem destinati. Nulla ibi femina: venere se penitus abdicaverunt. Pecuniam nesciunt. 10. Palmis victitant. Nemo ibi nascitur nec tamen deficit hominum multitudo. Locus ipse addictus pudicitiae est: ad quem plurimi licet undique gentium properent, nullus admittitur, nisu quem castitatis 11. fides et innocentiae meritum prosequatur: nam qui reus est vel levis culpae, quamvis summa ope adipisci ingressum velit, divinitus submovetur. Ita per inmensum spatium saeculorum, incredibile dictu, 12. aeterna gens est cessantibus puerperiis. Engada opidum infra Essenos fuit, sed excisum est. Verum inclitis nemoribus adhuc durat decus lucisque palmarum eminentissimis nihil vel de aevo vel de bello derogatum. Iudaeae terminus Massada castellum. Prevod 9. U unutranjoj oblasti Judeje, okrenutoj ka zapadu, prebivaju eseni, koji se svojim naročitim načinom ivota razlikuju od svih ljudi. Kako mi se čini, takav udes je od njih izabran zbog staranja o svome dostojanstvu. Kod njih u potpunosti odsustvuju ene: od polnih spojeva oni su se savreno odrekli. Za novac ne znaju. Hrane se urmama. 10. Kod esena se niko ne rađa, ipak njihova brojnost se ne smanjuje. Samo to mesto pogoduje čednosti, poto, ni ukoliko bi se ljudi iz celog sveta ovamo slili, niko ne bi mogao k njima ući, dok ne bude dodatno ustanovljena njegova čistota i nevinost. 11. I ako, tavie, ovaj čovek iz sve sile nastoji da bude primljen, po boanskoj odluci on će svejedno biti odbijen, ukoliko je kriv (i) u nečemu neznatnom. Tako u otegnuto nepreglednim vremenima i opstoji to večno pleme, u kojem, iako je u to teko poverovati, rođen nije niko. Osvrt Solin ukazuje da su u esenski red primani samo oni koji su se odlikovali bezazlenoću i čednoću, dok su svi drugi, ma koliko da su se trudili, bili odbijeni boanskom odlukom. Duh koji je vodio esenski red, osvedočavao je i ukazivao je na one koji su dostojni da obuku pravedničke haljine i udaljavao je one koji u srcu nisu nosili istinsku reenost da sveto i predano ive. Hegesipovo viđenje esena Ukratko o Hegesipu i njegovim Sećanjima Hegesip (Hgsippos) je najraniji poznati hrićanski historik, poreklom iz ebionitstva, rođen početkom II stoleća. Autor je dela 'Sećanja' u pet knjiga (ĽŔżź˝ŽźąÄą ˝Äľ, ili ˝Äľ ŁĹłłÁŹźźąÄą) koje je samo u fragmentima sačuvano. Posle 155. godine boravio je due vremena u Rimu vodivi sa tamonjim svetenicima razgovore u kojima su razmatrane dogmatske teme; historik Eusebije se u vie navrata u svojoj 'Historiji Crkve' pozva na njega, koristi njegova svedočanstva. Hegesip je napisao i nesačuvano delo koje govori o povesti idolopoklonizma (Jeronim: 'O znamenitim muevima', 22). U četvrtoj knjizi (poglavlju 22) svoje znamenite i svedočiteljski i dokumentarno vrlo značajne 'Historije Crkve' (Historia Ecclesiastica), Eusebije citira Hegesipa koji govori o pojavi najranijih heresa u Izraelu i Crkvi. Helenski tekst (Historia Ecclesiastica, IV, 22, 4-7) 4 ... Kaiě meta to marturh=sai šIa/kwbon ton diżkaion, w¨j kaiě o( ku/rioj, e)piě t%˝ au)t%˝ lo/g%, pa/lin o( e)k qeiżou au)tou= ... Prevod 4. A nakon to je Jakov Pravednik mučenički postradao, iz istih razloga kao i Gospod /= zbog pakosti, zavisti i mrnje slubenog judejskog svetenstva/, Simeon, sin Gospodnjeg rođaka Kl/e/ope, određen je za sledećeg episkopa /majčinske Crkve u Jerusalimu/. Svi su ga predloili kao drugog episkopa, jer je on bio drugi rod /= deýteron/ Gospodu. Crkvu /u to vreme/ nazvae jednom Devicom, stoga to ona jo ne bee iskvarena od sujenih izlaganja. 5. Međutim Tebutis, /nezadovoljan/ jer nije postao episkop, započe da je kvari. On je i izniknuo iz sedam sekti u narodu, poput Simona /Gatara/, od koga dođoe Simonijani, i Kleobije, od koga dođoe Kleobijani, i Dositej, od koga dođoe Dositejevci, Gortej, od koga dođoe Gorateni /Gorathnoí = Goroteni kod Epifanija/ i Masboteji. Iz ovih pak izbie Menandrijevci, i Markioniti, i Karpokratijevci, i Valentinijani, i Basilidijevci, i Satornijevci. Svako je uvodio svoje, razlikujuće od drugih, učenje. 6. Od njih dođoe lani Hristosi, lani proroci, lani apostoli, koji podelie jedinstvo Crkve sa pogubnim učenjima, govoreći protiv Boga i Njegovog Hrista. 7. /.../ Tamo behu, tavie, različita miljenja u obrezanju, među sinovima Izraelovim. Sledeći behu oni koji se suprostavie kolenu/= rodu, ts phyls/, Judinom i Hristu: Eseni, Galilejci, Hemerobaptisti, Masbotejci, Samarjani, Sadukeji, Fariseji. Osvrt Interesantno je zapaziti da Hegesip, nekadanji pripadnik ebionitske frakcije, ebionite ne daje u listu pripadnika protivnika Hrist-Judinog roda. Ako su istinski eseni bili protivnici Hrista Boijeg, onda je to bio i Jakov Pravednik, Isusov brat, koga Hegesip upravo opisuje kao vernog esena koji je predstojateljski sluio u Hramu a istovremeno vodio i Hristovu Crkvu u Jerusalimu (Historia ecclesiastica, II, 23, 4-18). Kada Hegesip Esene i Galilejce (Nazarene) smeta u tabor Hristovih protivnika, on time pokazuje da je se dosta udaljio od autentičnog hrićansko-podviničkog kulta i habitusa. Jer među judejskim esenima kultivisan je najvie ivot koji ih je osvedočavao kao istinski i duhovni i fizički Hrist-Davidov rod. U 'Apostolskim Ustanovama' Masbotejci se nazivaju Basbotejci (VI, 6). |
- 19:50 - Komentari (0) - Isprintaj - #
|
Epifanijevo viđenje esena Ukratko o Epifaniju Kiparskom i Panarionu Načitani bogoslov Epifanije (Epiphanios). rođen je u Palestini (u selu Visanduk kod Elefteropola) između 310. i 315. godine. U mladosti je bio monah u Egiptu, a potom je (oko 335. g.) u svom zavičaju upravljao monastirom koji je sam osnovao. U monatvu je proveo punih 30 godina. Od 367. godine deluje kao metropolit u gradu Konstantiji (nekadanja Salamina) na Kipru. Bio je vatreni pobornik Nikejskog ispovedanja vere, involuiran u mnoge bogoslovsko-dogmatske sporove. Stoer njegovog opusa je iroko antiheretički i polemički nastrojen; čak i protiv istaknutog bogoslova i restitucioniste Origena dosta ostraćeno nastupa. Takav naboj pokazuje prvo njegovo delo AgkyrMtos (Kotva), a jo vie Panarion (Kutija lekarskih protivotrovâ ) ili Protiv osamdeset heresa. Ovo literalno impozantno delo nastalo je na molbu presbiterâ Akakija i Pavla iz Celesirije; pisano je od 375. do 377. godine. U njemu je Epifanije sabrao dosta toga iz prethodne polemičke literature, počev od Justina Filosofa, Irineja Lionskog i Hipolita Rimskog (koristio je i izgubljenu Sintagmu protiv svih heresa, u kojoj je, prema Fotiju, Hipolit opisao 32 herese). Podeljeno je u 3 knjige ili u 7 svezaka, pri čemu prva knjiga ima 3 sveske, a ostale dve po 2 sveske. Epifanije se osvrće na 80 sledbe, prema broju nalonica u Pesmi nad pesmama (6:8). Neke stvari navodi samo po čuvenju, i zbog toga Epifanija treba čitati sa potrebnom obazrivoću; no ipak daje i dosta referentnih i originalnih podataka. Najpre kritikuje 20 dohrićanskih, helensko-barbarskih kola i sledbi, meajući im često učenja, a zatim izlae i kritikuje 60 hrićanske herese, počev od zlokobnog Simona Vračara pa do masalijanizma. Svoj Panarion zavrava jednim sumarnim izlaganjem prave vere. Helenski tekst (Panarion, Contra Essenos, haeresis X) Eišj te/ssaraj men ouÂtoi ai¸re/seij e)tmh/qhsan, ta iăsa fronou=ntej a)llh/loij Prevod Iako su se Samarjani razdelili na četiri sekte /= hairéseis/, sami pak, drug s drugom jednako razmiljaju o obrezanju, suboti i /drugim/ uputstvima Zakona; u manje bitnom, i to donekle /= posMs/, svaka od njih tri razlikuje se od /sekti/ bliskih sebi, isključujući jedino Dositeje. Eseni su se drali prvobitnog vladanja: nita njimu nisu priključivali. Potom su se Goroteni počeli razilaziti od drugih u nekakvoj sitnici /smikrón/; zato to je kod njih izbio nekakav uzajamni spor, odnosno među Sebueima, i Esenima, i Gorotenima. Spor je bio sledećeg vida. Zakon je nalagao Judejcima da se vie puta odasvud sabiraju u Jerusalim; naime, u tri godinja vremena: na praznik Beskvasnih hlebova, na Pedesetnicu, i na praznik Senicâ /tMn AzýmMn kaí katá Pentkostn kaí katá Sknopgían/. No Judejcima koji su iveli u rasejanju, u predelima Judeje i Samarije, deavalo im je se, da idući prema Jerusalimu, prolaze kroz mesta naseljena Samarjanima. Poto su u isto vreme padala sakupljanja za praznovanje, to su od tada nastajali sukobi. Pa i kada je Esdra, po povratku iz Babilona, gradio okolo Jerusalim, Samarjani su pokazali elju da prue pomoć Judejcima i grade zajedno. No bili su odbijeni Esdrom i Neemijom. Osvrt Očekivalo bi se da Epifanije dâ iri i konkretniji osvrt na esene i njihov kult, no on to ne čini, to ukazuje ili na nastojanje da ne ponavlja Flavijeve ukaze, ili, to je verovatnije, na njegov nedostatak izravne upućenosti u esenski kult, On samo priznaje i naglaava da su se eseni drali početnog obraza ivljenja /t prMt agMg/, ali to nisu prvobitna samarjanska pravila, već prvobitna i autentična pravila i rukovodstva Mojsija proroka. A ako su tako činili, onda nisu mogli biti heretička i otpadnička kola. Kada su Izraelci naselili Palestinu i Kanaan, njihov praznični kult nije bio centralizovan, već su se uglavnom okupljali po drevnim nazirejskim i Avrahamovim svetilitima (u kojima je se izvorno prinosila beskrvna rtva): ilo (Samuel, I, 1:3. 12.19.24; Jeremija, 7:12), ekem, Betel, Mamre, Beer-eba, Gilgala, ... Iako razdor između Samarjana i Judejaca počinje jo od X stoleća stare ere, kada je kralj Jaravam (931.-910. g. se.) severna plemena odelio od Juga i Jerusalima, pravi razlaz je nastao kad su se Judejci vratili iz Babilonskog suanjstva, i Samarjanima (koji su u severnom kraljevstvu nastali asirskim naseljevanjem istočnih plemena u Palestinu: Kraljevi, II, 17:24; Esdra, 4:9) zabranili da učestvuju u gradnji Hrama (Esdra, 4:2), koji je trebao biti Svetilite za sve narode koji Bogu hoće da prinose čistu, beskrvnu rtvu: ť... Dom moj će se zvati Dom molitve za sve narode.Ť (Isaija, 56:7) Samarjani su zbog toga sagradili vlastiti hram na brdu Gerizimu (ÝŮÖčŇ, u LXX: ąÁšśš˝), koji je 129. g. se, Hamonejac Jovan Hirkan sruio. Judejci su, inače, uglavnom jako mrzeli Samarjane, i samo njihov naziv je dobio podrugljiv karakter (Jovan, 4:9, 8:48). Da bi se osvetili Judejcima, Samarjani su znali da po svojim mestima napadaju njihove hodočasnike i napakostuju im na razne načine. Judejci su inače, po kasnijoj, monarhističkoj svetenoj tradiciji (koja je i uvela novi kalendar, novo počinjanje godine), hodočastili tri puta u Jerusalim: ťTriput u godini neka se prikau svi tvoji muki pred Jehovom, Bogom tvojim, na mestu, koje izabere Sebi: na Praznik beskvasnog hleba, na Praznik sedmicâ i na Praznik senicâ!Ť ('Ponovljeni zakon', 16:16) Eseni su imali svoje godinje Pedesetnice, tako da njih judeosvetenička ustanova Pedesetnice, koja je padala sedam sedmica posle Pashe, nije ničim istinskim obavezivala. A odravanje četiri velika praznika koji su godinu delili na četiri razdoblja (hebr.: moadim), svetkovine o početke godinjih doba, spomen-dane ('Jubileji', 6:23-24) koje je i Isus potvrdio svojim Rođenjem, Vaskrsenjem (Pasha), Krtenjem (i Vaznesenjem) i Preobraenjem (Senice), oduvek je imalo oslonca među svete kultove. Kod esena najdui i najkraći dan u godini bili su početni dani godinjih razdoblja: ť[Blagosiljaću ga] u vremena koja ozakoni Bog, na početku vladavine svetla, pri obrtanju njegovom i pri zalazu u zakonito konačite njegovo, na početku smena strae tame, kad otvori riznicu njenu i kad je ogrne odozgo, i pri obrtaju njenom i kad se okupi pred svetlom. Kad se pojave svetila iz prebivalita svetog i kad se okupe u konačite slave. Na početku razdoblja, u dane mladine ujedno, obrtajima njinim sa smenama međusobnim, kada se obnavljaju: veliki dan u Svetinju nad svetinjama i znak otvora večne milosti prvinama razdoblja u sva postojeća vremena, na početku meseca po određenom času njihovom i u sve te dane po redosledu svom, spomen-dane po određenju svom, prinosi usana blagosiljaće ga kao uklesani zakon doveka. Na počecima godine i obrtajima razdoblja njinih, kada se navri zakon redosleda njinog, dan suda koji predaju jedno drugom doba kosidbe letu, a doba setve dobu zelenila, razdoblja godine sedminama svojim, i u počecima sedmoleća njenih svetkovini slobode, i sve dok jesam, biće to uklesan zakon na mom jeziku za molitvu plod i darove usana mojih.Ť (Pravilnik Zajednitva, 10:1-8, prevod: Eugen Verber) Viđenje esena u Anakefaleosisu. Ukratko o Rekapitulaciji Učenje Panariona o sektama je objedinjavajuće saeto izloeno u Rekapitulaciji (Anacephalaeosis). Ona verovatno nije delo samog Epifanija. No dosta rano je nastalo, tako da ga Avgustin već 428. godine koristi u svom delu O heresama (De haeresibus). U Rekapitulaciji Eseni su postavljeni kao 12. heresa. Pominju se u sklopu samarjanskih sekti, posle Gorotena i Sebuejaca, a pre Dositejevca. Helenski tekst ( šAnakefalaiżwsij ×iÖb') šEsshnoiż, mhd o(pote/roij e)nantiou/menoi, toiÍj de paratugxa/nousi suneorta/zontej a)diafo/rwj. Prevod Eseni, koji se ne kose ni sa jednom /= Gorotenima/ ni sa drugom /= Sebuejcima/ strankom; oni svetkuju sa prisutnim učesnicima svečanosti ne praveći razliku. Osvrt Očigledno je da su i Goroteni, i Sebuejci, i Dositejevci bili srodne esenske frakcije. Zajedničke i srodne svetkovine to potvrđuju. Filastrijevo viđenje esena Ukratko o Filastriju i njegovoj knjizi O heresama Filastrije (Philastrius Brixiensis, oko 330.-387. g.), episkop Briksie, Breskie (Italija), pročuo je se po literalnoj i besedničkoj borbi sa crkvenim neistomiljenicima i oponentima. Ne pokazuje neki naglaeni spisateljski talenat. Na svojim proputovanjima po čitavom Rimskom svetu govorio je protiv mnogoboaca, Judejaca, raznih heretika, naročito protiv Arijana; napisao je i posebnu knjigu protiv Arijana. U Liber De haeresibus (Migne PL, vol. XII, col. 1111-1302A) osvrće se dosta inventivno, uglavnom ukratko na 156 heretičke opcije. Esene stavlja na deveto mesto. Filastrije se u literalnom heresiolokom izlaganju koristi Hipolitovom Sintagmom, no u potpunosti je nezavistan od Epifanijevog Panariona. Bio je prisutan na Saboru odranom u Akvileji 381. g. Oko 383. g. upoznao je u Milanu Avrelija Avgustina, gorljivog spisatelja protiv manihejske herese, kojoj je ovaj nekada pripadao. Latinski tekst (Liber De haeresibus, IX) Esseni, autem sunt, qui Monachorum vitam exercent, escas deliciosas non sumentes, nec studium in vestimentis gerentes, nec possidentes aliquid: lectioni autem et bonis operibus. Insistentes, in locis etiam separatis habitantes, Christum autem Dominum, Dei Filium non exspectantes, nec in Lege atque Prophetis eum Dominum agnoscentes annuntiatum, sed ut Prophetam, aut justum hominem solum credentes, exspectant. Prevod Eseni, odnosno oni koji vebaju monaki ivot, ne jedu otmena jestiva, ne pokazuju tenju za noenje /raskonih/ odedi. Nemaju u svojoj vlasti neto /= ne poseduju nita svoje/. Oni se pojačano bave čitanjima i blagodatnim poslovima. Borave u izdvojenim mestima. Hrista, pak Gospoda, Sina Boijeg, oni ne očekuju, i ne priznaju da je On već najavljen kao Bog u Zakonu i Prorocima, ne nadaju Mu se, već ga smatraju samo za Proroka i pravednog čoveka. Osvrt Oni koji Zemlju vide i kao kolu ivota, oni se i vebaju /= exercent/ u pravedničkom ivotu i uzdranjima. ivot esena je, upravo tako, ispunjavala askeza, borba sa ljudskim strastima, proučavanje upućujućeg duhovnog tiva i zakoniti telesni rad za svoju istinsku dobrobit i dobrobit blinjih. Filastrije smatra da su eseni odbacivali Isusa Hrista kao Gospoda i Spasitelja, Sina Boijeg. Istinski posvećeni Putu ivota esenski pregaoci, poput Jakova Pravednika i Jovana Krstitelja, itekako su u Sinu Boijem videli Spasitelja i očekivali su Njegovo Kraljevstvo Mira. Tako Preteča ukazuje za Onog Kome je pripremio put najavljujući dolazak Kraljevstva Mira i Kralja Pravednosti: ťJa vas krtavam vodom za pokajanje; a Onaj koji za mnom dolazi jači je od mene, Kome nisam dostojan da ponesem obuću. On će vas krstiti Duhom Svetim i Ognjem. U Njegovoj ruci je lopata, pa će očistiti svoje gumno i skupiće ito svoje u itnicu, a plevu će spaliti neugasivim ognjem.Ť (Matej, 3: 11-12) Eseni su, na osnovu proročkih najava očekivali u Izraelu Mesiju, Sina Boijeg (Mesijanski zbornik, 4Q 175), a i sami su najavljivali rođenje (u određenoj planetarnoj konstelaciji,koja time daje i Njegov horoskop) i dolazak Velikog Spasitelja; tako se u kumranskom aramejskom Horoskopu Mesije (4Q Mess ar) za Svetog Jednog iznosi: ť[On] poznaje tajne čoveka, i Njegova Mudrost spustiće se na sve narode. On će poznavati tajne svih ivih. Sve njihove zlonamernosti protiv Njega okrenuće u nita: i protivljenje svih ivih bića biće velik. [Ali] Njegovi naumi će se ostvariti, zato to je On Boiji Izabranik, Pobuđenje Njegovo i Duh Njegovog disanja ...Ť - A u Aramejskoj Apokalipsi (4Q 246 = 4Q psDand) iznosi se za Sina Boijeg: ť On će biti nazvan Velikim, i Njegovim /= Boijim/ Imenom On /= Mesija/ će biti nazvan. Sinom Boijim On će se nazivati i Sinom Svevinjeg oni /= sveti/ će nazvati Njega. Poput /kratkog/ viđenja komete, takvo će njihovo /= vragova sveta/ kraljevstvo biti. /Nekoliko/ godina oni će kraljevati na zemlji, i svi će biti gaeni. Narod će tlačiti narod, a grad grad, dok On ne ustane sa Bogom; i On će svima dati smirenje od rata. Njegovo Kraljevstvo /biće/ večno Kraljevstvo, i svi Njegovi putevi /vode/ u Pravednost. On će suditi zemlji Pravednoću, i svi će graditi mir. Rat će ičeznuti s /lica/ zemlje, i sve oblasti Njemu će se pokloniti. Bog Veliki će Mu biti na pomoć, i /pruiće podrku/ Njemu u vođenju bojeva; narode On će vratiti u njegove ruke, i sve njih On će baciti pred Njim. Gospodarstvo Njegovo gospodarstvo večno.Ť - U spisu 'Mesija neba i zemlje' iznosi se: ťNebesa i zemlja će sluati Njegovog Mesiju, i [sve] na njima koji se ne odvrate od svetih Zapovesti. Osudite nasilje, traite Gospoda, u sluenjima Njemu. /.../ ... gospod će blagočestive pohoditi, i pravedne će po imenu nazvati, i nad krotkima duh Njegov će lebdeti, i verne On će preobraziti Silom Svojom.Ť (4Q 521, fr. 2) 5 2 MB>< ;8 2K =0945B5 >A?>48=0, 2A5, :B> =0455BAO 2 A5@4F0E A2>8E? 1> >A?>48= 1;03>G5AB82KE ?>A5B8B, 8 ?@0254=KE ?> 8<5=8 = =07>25B; 8 =04 154=K<84 3> CE 1C45B ?0@8BL, 8 25@=KE5 = >1=>28B6 !2>59 !8;>9 (4Q 521, D@. 2, :>;. 2+4, 1-12). |
- 19:49 - Komentari (0) - Isprintaj - #
|
Damaskinovo viđenje esena Ukratko o Jovanu Damaskinu i njegovom delu O heresama U mladosti, u Damasku, seditu arapskog halifata, imućan otac Jovana Damaskina (oko 680.-750. g. ne.). omogućio mu je da za učitelja ima monaha Kozmu. U početku je bio bio financijski administrator kod damaskog halifa. Kao i njegov obrazovani učitelj, povukao je se u monastir Sabe Osvećenog, i kasnije postao svetenik, presbiter. Pripisuju mu se brojni spisi. Ipak njegovo najznačajnije i najuticajnije delo je Istočnik znanja (Pg gnMseMs), koji se sastoji od tri knjige: Filosofska poglavlja, O heresama (De haeresibus) i Tačno izloenje ortodoksne vere. Pisao je dosta protiv različitih heresa i crkvenih frakcija, pa i protiv islama. Bio je branilac kulta potovanja ikona. Sahranjen je pored groba Sabe Osvećenog. U traktatu De haeresibus, uglavnom saeto, osvrće se na nekih sto sledbi. Ne pokazuje neku naročitu upućenost (osim u slučaju arijanski inklinirane Muhammedove sledbe) u njihov habitus i doktrinu, to ukazuje da se uglavnom oslanja na zapaanja, izvođenja i konstantacije ranijih heresiologa. Pre nego to će se osvrnuti na sedam judejske herese, Damaskin pominje četiri Samarijanske sledbe, među kojima nalazimo i esene. Helenski tekst 10. Goroqhnoiż, oi¸ aĂlloij kairoiÍj taj e(ortaj aĂgontej para touj šIebousaiżouj. ... Prevod 11. Goroteni: vre praznike u druga (= različita) vremena, u poređenju sa Jebusejima. 12. Jebuseji: U pogledu svetkovina razlikuju se od Gorotena. 13. Eseni: ne opiru se ni ovima, ni onima, već bez razlike praznuju, kome priđu. 14. Dosteni: rukovode se, pak, onim običajima, kao i Samarjani, koriste obrezanje, i subotu, i druga pravila, i Petoknije; stroe od drugih pridravaju se pravila uzdravanja /od upotrebe u hrani/ oivljenog /= empsýchMn/, slično i sa drugim stvarima, i provode ivot u neprestanome postu. Kod njih postoji i devstvenost; neki od njih, pak, uzdravaju se, a drugi veruju u vaskrsenje mrtvih, to je čudno za Samarjane. Osvrt Damaskin, kao i Epifanije, Esene smeta u tipičnu samarjansku sledbu; ona je izvorno ponajprije judejska kola, dok su se posle jevrejsko-zelotskih ustanaka povukli delom i u Samariju. Nabrajajući prve tri samarjanske sledbe, Damaskin stvar razmatra samo kroz prizmu sledbeničkog odnoenja prema svetkovinama. Eseni su imali strogi odnos prema svetkovinama, i besmislena je tvrdnja da su se oni u tom pogledu olako prilagođavali i prihvatali tuđe svetkovine. Ono to je, izneo za Dostene, to bi se zapravo jednim delom odnosilo na Esene. Eseni su imali kult seksualnog i gurmanskog uzdravanja, uzdravanja od upotrebe mesa u ishrani, pa je to načelno nespojivo sa kultom Petoknija, koji je prisutan među neke Samarjane. Primećuje se da Damaskin svoje razvrstavanje i tvrdnje uglavnom izvodi iz Rekapitulacije pripisanu Epifaniju. U Epifanijevom Panarionu se tako iznosi protiv Gorotena, kojima se Sebueji nisu pokoravali u modusu ivljenja (Contra Gorothenos, haeresis XII): ť... Eseni, kao bliski s drugim, s ovima /= Gorotenima/ su se ophodili isto. I neki Goroteni i Dositeji imali su prepirke s Sebuejima.Ť /Ă὿v ´r łłz Äö˝ ťťÉ˝ łš˝yźľ˝żš Äp 4Ăą şľw˝żšÂ ŔÁqÄÄżĹĂš źy˝żš ´r żÁż¸ˇ˝żv şąv żĂw¸ľżš Ät˝ Ćšťż˝ľšşwą˝ ľ0Ăv ŔÁx Łľ˛żĹąwżĹ şľşÄˇźs˝żš./ Damaskinovi Iebousaíoi u stvari su Epifanijevi Seboyaioi, a Dosthnoí su Dositheoi. Osnivača Dositejevca koji su se isticali podviničkim i posvećenim ivljenjem Dositeja, Epifanije inače hoće da predstavi kao nadmenog isposnika, koji je Samarjanima prebegao jer navodno kao judejski učitelj među Judejcima nije postigao eljenog uspeha i prvenstva. On je navodno kao pustinjak, od gladi umro (haeresis XIII). Da li bi to njegovi učenici dopustili?! Dositej je svakako bio esen, koji je esenski kult proirio među Samarjanima. Viđenje esena u Pseudo-Klementovim Apostolskim Ustanovama Ukratko o 'Apostolskim Ustanovama' Apostolske ustanove (Constitutiones Apostolorum šąÄąłąv Äö˝ łŻÉ˝ ŔżĂÄ̝ɽ ´šp ťŽźľ˝ÄżÂ Äżć ěÉźąŻÉ˝ ŔšĂşĚŔżĹ Äľ şąv ŔżťŻÄżĹ ! şą¸żťšşt ´š´ąĂşąťŻą) su sirijski kompilacioni zbornik od osam knjiga: I Opte učenje o laicima, II O ispitivanju kandidata za episkopsku slubu, III O udovicama, IV O pomaganju sirotinji, V O mučenicima, VI O judejskim heresama, VII O hrićanskom ivotu, i euharistiji, i upućivanju Hristu, i VIII O blagodati, i rukopoloenjima, i crkvenim kanonima. Od literature dva puta Zbornik je nastao pri kraju IV stoleća, pre Drugog Vaseljenskog sabora (Konstantinopol, 381. g.). Apostolske Ustanove predstavljaju redakciju nekoliko prednikejskih spisa, koji su delimično ili u celini uli u njen literalni sastav: Učenje Gospoda preko dvanaest Apostola Didach Kyríon diá tMn dMdeka ApostólMn toís éthnesin, VII, 1-32 (prva polovina II stoleća), Opte učenje dvanaestorice Apostola i svetih Učenika naeg Spasitelja Didascalia Apostolorum (spis nastao sredinom III stoleća na helenskom jeziku, a sačuvan u sirijskom i latinskom prevodu) i Apostolsko Predanje Hipolita Rimskog Apostolik parádosis (kanonsko-sakramentalni priručnik sastavljen početkom III stoleća, takođe na helenskom jeziku). Prvih est knjiga Ustanovâ predstavljaju preradu Didaskalije u njenom nesačuvanom helenskom originalu, a to pokazuju i citati Epifanija Kiparskog. Osma knjiga je bliska drevnim literalnim spomenicima: sirijskom Zavetanju naeg Gospoda Isusa Hrista (Testamentum Domini nostri Iesu Christi), arapskim Hipolitovim kanonima i Egipatskim kanonima (sačuvanim u helenskoj, etiopskoj, koptskoj i arapskoj redakciji). Po pseudoepigrafskim Apostolskim Pravilima (kanon 85) Apostolske Ustanove su navodno od strane Klementa Rimskog za episkope proglaene (prospephMnménai) kao mistagoko kanonsko tivo, koje se ne treba svakom objavljivati. Trulski sabor (Konstantinopol, 692. g.) u svome drugom kanonu odbacuje puni autoritet Apostolskih Ustanova zbog dodataka koje su u njega uneli inoverci. esta knjiga govorio sektama i raskolima. Ona ne tangira sporove nikejskih hrićana sa sledbenicima Nestorija (oko 381.-452. g. ne.) i monofisite Evtihija (koji je osuđen kao heretik na Halkedonskom Vaseljenskom saboru 451. g.), i time eksplicitno svedoči o vremenu svog nastanka. 'Apostolske Ustanove' (VI, 6) se samo kratko osvrću na sledbu esena. Helenski tekst ( F', şľĆąťąšż˝ F' Periě ai¸re/sewn išoudai+kw˝n) Eiĺxen men ouĹn kaiě o( išoudai+koj oĂxloj ai¸re/seij kakiżaj. Kaiě gar kaiě SaddoukaiÍoi e)c au)tw˝n oi¸ mh o(mologou=ntej ... Prevod I tako, zbilja, i sami Judejski narod imae pokvarene herese. Pa tako, proiziđoe iz njih i Sadukeji, koji ne ispovedaju vaskrsenje iz mrtvih; i Fariseji, koji dela grenika pripisuju sreći i sudbini; i Basboteji /Masboteji/, koji odbacuju Promisao, i govore da je svet nastao iz slučajnoga kretanja, i otklanjuju besmrtnost due; i Hemerobaptisti, koji se svakodnevno krste /= baptísMntai/, i bez toga ne jedu, tavie ne upotrebljavaju ni posteljinu, ni stolove, ni tanjire, ni čae, ni sedeljke, ako ih ne operu vodom. Od njih, i sada, u nae vreme, pojavie se Ebioniti, koji elee da Sin Boiji bude puki čovek, rođen po ljudskom ugođaju, i spoju Josipa i Marije. Postoje takođe i oni koji su se izdvojili od svih ovih, i odavaju zakone svojih očeva, a ovi su eseni. Ovi se, dakle, podigoe među nekadanji narod. Sada pak, lukavi koji je pametan da čini zlo, a to je dobro potpuno ne poznaje, otrgnuvi neke od nas, proizvede i među njima herese i raskole /= hairéseis kaí schísmata/. Osvrt Pseudo-Klementove Ustanove ne mogu esene da smeste u judejske novoverce. One priznaju da eseni odravaju zakone očeva, da su dakle stari kult. No eseni nisu odravali tobonje zakone očeva, koji su se odnosili na krvni rtveni kult. Hemerobaptisti koje Ustanove pominju i kratko opisuju, svakako predstavljaju granu esena. Njihova svakodnevna pranja, pogotovo pre obroka, Pseudo-Klement vidi kao krtenje. Redovno čićenje i pranje stvari sa kojima svakodnevno dolazimo u kontakt, doprinosi da se sa njih odstranjuje mnogo prileuće negativne vibracije, koja ometa duevni razvoj. Nilovo viđenje esena Ukratko o ovom viđenju Nil (Neilos) Sinajski (nazvan i Ankirski, po svom poreklu) vodi poreklo iz bogate i ugledne porodice. Dok je Jovan Zlatousti bio propovednik u Antiohiji, Nil je bio njegov učenik. Uzdigao je se do prefekta Konstantinopola, da bi se potom (iako je bio i porodičan čovek), oko 390 g. ne. sa sinom Teodulom predao monako-pustinjačkom ivljenju na Sinaju, gde su ga mnogi ipak nalazili i za pomoć i savet mu se obraćali. Nilovi spisi, koji se klasifikaciono nekad i negde meaju sa delima Evagrija Pontijskog, pokazuju dosta jakog i upućenog monakog učitelja. Na alost po pitanju pogleda na esenski kult Nil nije imao valjanu opservaciju. Htevi ukazati na značaj filosofije po Hristu, Nil svoj Spis (Tractatus de monastica exercitatione) počinje rečima: Filosofirati pokuali su i mnogi Heleni i ne mali broj Judejaca, ali su istinsku mudrost stvarno poeleli jedino učenici Hristovi, jer su jedino oni imali Premudrost za svoga učitelja. Helenski tekst (Liber de monastica exercitatione, cap. 2. Priređeno prema J. P. Migne, Patrologiae Graecae, tom. LXXIX Ta heyriskomena panta.) Ioudai/wn de oŔsoi tou=ton e)ti/mhsan ton bi/on ... Prevod Al-Kirkisanovo viđenje esena Ukratko o Al-Kirkisanu i Knjizi ognjeva Karaitski spisatelj Jakub (Ya'qub) al-Kirkisani, oko 937. g. ne., na arapskom jeziku, napisao je upečatljivu 'Knjigu ognjeva i visokih svetionika', u kojoj, pozivajući se i na talmudsku tradiciju (koju u načelu osuđuje), govori i o Isusu, pa ga povezuje s 'pećinskom' sledbom, sa esenima, koja je se pročula u vreme cara Avgusta. Nakon to govori o Farisejima i Sadukejima, al-Kirkisani se osvrće kratko i na esene. Prevod Okolo tog vremena tamo /= u Palestini/ je se pojavilo učenje sledbe, prozvane pećinskom. Takav naziv ta sledba je dobila zato to su njene religijske knjige bile okrivene u pećini /= magar/. Ubrzo je se tamo pojavio Jeua, koji je po rečima rabinâ, bio sin Pandire; on je poznat kao 'Isa ibn Marjam. On je iveo u vreme Jeue, sina Perahijina, za koga se kae da je on Isi bio teča po majčinoj strani. To se zbilo u vreme carovanja Avgusta Kajsara, vladara Rima, odnosno u periodu Drugog Hrama. Osvrt Al-Kirkisani povezuje Isusa, sina Marijinog sa pećinskim ljudima (al-magr+ja), sa esenima, cadokitima, koji su iveli po pećinama i atorima oko Mrtvog mora. Porozno i krečnjačko tlo Palestine omogućava lako kopanje pećinskih udubljenja, kako za stanovanje tako i za sahranjivanje. Muslimanski bogoslov A-ahrastani (1071.-1153. g.) među judejske sektante pominje ljude-mukriba (osrednji), među koje je Isus Hrist preneo svoje učenje. Da su se privrenici cadokitskog učenja nazivali pećinskim ljudima ukazuju i drugi islamski spisatelji i učenjaci: Al-Mutahhar ben-Tahir al-Makdisi (X st.), Abu Rejhan Muhammed ibn Ahmed al-Biruni (973.-oko 1050. g.) i Muhamm5d al-ahrastani (1071.-1153. g.). Al-Kirkisanijeve kalkulacije o Isusu kao navodnom sinu Pandire, uzete su iz anahrone i dokumentarno nepouzdane rabinske tradicije (Bab. Sanhedrin, 107 B, 67 A; bab. Joma, 47 A; Toledot Jeu; Origen: Contra Celsum, I, 32) U svojoj Knjizi ognjeva Kirkisani inače ukazuje za Isusa, čiji sledbenici su Nazareni: ťIsus zabranjuje rastavu braka, kao to je i Cadokiti zabranjuju.Ť Skriveno esensko tivo nalaeno je mnogo pre XX stoleća. Među mistično inkliniranim karaitima, susretali su se prepisi esenskog tiva nađenog po pećinama oko Mrtvog mora. (Karaiti, 'Sinovi svetog tiva' bn mîkr; kara+m, od kara = čistiti), koji prihvataju samo 'Tanah', bez 'Talmuda' i rabinskog predanja, su inače rigorozno-asketska judejska frakcija koju je početkom VIII stoleća u Persiji osnovao Anan Ben-David, a odatle je se proirila po Egiptu, paniji, Poljskoj, Litvaniji, Krimu ...) Neposredno pre 805. godine nestorijanski patrijarh iz Seleukije Timotej I (726.-819. g. ne.), u svojim pismima metropolitu elamskom Sergeju (umro oko 815. g. ne.), Gabrizliju hrićanskom lečniku pri dvoru bagdadskog halifa Haruna al-Raida (786.-809. g. ne.) i metropolitu Damaska ubhalmaranu), iznosi da su nekoliko godina unatrag, blizu Jerihona (koji se nalazi dvadesetak kilometra severoistočno od Jerusalima, dakle blizu nekadanjih ključnih esenskih nastambi), u jednoj pećini pronađene neke knjige od strane Jevreja, i to na osnovu naznaka nekog Arapina čiji lovački pas je pratio neku lovinu. Pas arapskog lovca je pratio neku ivotinju u pećinu i nije se vratio. Nakon toga je uao i Arapin i naao malu pećinu u kojoj su bile brojne knjige. Arapin je potom otiao u Jerusalim i saoptio to tamonjim Jevrejima koji su onda u velikom broju izali i nali knjige Starog Zaveta i ostale knjige napisane hebrejskim pismom. ťKako je onaj koji mi je ispričao priču bio obrazovan čovek /.../ pitao sam ga za mnoge odrednice u Novom Zavetu za koje se iznosi da potiču iz Starog Zaveta, ali se tamo ne mogu pronaći. /.../ On mi je rekao: One postoje i mogu se naći u knjigama iz pećine.Ť Neki od pećinskih spisa su, dakle, mogli jo davno lako dopasti i u karaitske ruke. Episkop kajsarejski Eusebije (umro oko 339. g.) u svojoj 'Historiji Crkve' (VI, 16, 3) kazuje kako je esti (seksta) ili sedmi (septima) grčki prevod Origenove 'Heksaple' nađen u vreme vladavine Antonina (198.-217. g. ne.), sina Septimija Severa, u Jerihonu, /skriven/ u velikom ćupu /píthos/. U pećinama oko kumranskog monastira, počev od 1947. godine, nađeni su inače brojni biblijski koni svici i papirusi, starozavetne knjige i apokrifi. |
- 19:48 - Komentari (1) - Isprintaj - #
|
Terapeuti (Izvadci iz Drugog dela knjige O posvećeničkom ivljenju. brat Vasa Aurora Aurea) auroraaurea@gmail.com Filonovo viđenje terapeuta u 'Kontemplativnom ivotu' Helenski tekst ( Ą Ľ ŠĄ¤Ľ ¤Š / Ą Ą¤Š ¤ ¤¤Ą¤) 1. šEssaiżwn pe/ri dialexqeiżj, oiá ton praktikon e)zh/lwsan kaiě diepo/nhsan biżon, e)n aŔpasin hÄ, to gou=n a)forhto/teron eišpeiÍn, toiÍj pleiżstoij me/resi dienegko/ntej, au)tiżka kaiě periě tw˝n qewriżan ... Prevod ... 34. I ovi koji su izloili ovaj zakon, postavivi najpre odmerenost kao vrstu osnove na kojj će dua počivati, nastavljaju sa postavljanjem drugih vrlina na ovoj osnovi, i niko od njih ne sme uzimati ni hranu ni piće pre zalaska sunca, jer smatraju da je posao filosofiranja takav da zavredjuje dnevnu svetlost, a da je briga o osnovnim telesnim potrebama jedino prikladna tami, i na osnovu toga oni određuju dan za jednu vrstu obaveze a manji deo noći za drugu. 35. A neki ljudi, u kojima je usađena veoma velika vatrena elja za znanjem, mogu da opstanu jednostavno prisećajući se hrane tri dana a da je ne probaju, a neki ljudi su toliko oduevljeni, i toliko uivaju kada bivaju počaćeni mudroću koja im nudi svoje doktrine u svom bogastvu i mnotvu, da mogu da izdre vremenski duplo due i teko da će pri kraju estog dana uopte okusiti hranu, budući da su se navikli, kako oni i kau za skakavce, da se zadovoljavaju vazduhom, njihovom pesmom, to po meni, čini im njihovu oskudicu podnoljivim. 36. I oni, gledajući na sedmi dan kao na dan savrene svetosti i itekako celovite svečanosti, smatraju ga danom koji ima posebnu čast, i toga dana, poto se postaraju o svojoj dui na odgovarajući način, takođe brinu o svojim telima, dajući im, kao to to čine svojoj stoci, potpuni odmor od stalnih poslova. 37. I ne jedu nita to je skupo osim običnog hleba a od začina so, pri čemu oni bogatiji dodaju jo i začin sa izopom; a njihovo piće je izvorska voda; jer oni se protive osećanjima koje je priroda učinila gospodarima ljudske rase, pre svega, glad i eđ, ne dajući im povoda da se njima poigravaju, i prihvatajući samo one korisne stvari bez kojih je nemoguće opstati. I tako jedu samo onoliko da ne budu gladni, i piju tek da ne budu edni, izbegavajući bilo kakvu zasićenost, kao neprijatelja i zaverenika protiv duha i tela. 38. I postoje dva oblika prikrivanja, u odeći i u kući; već smo govorili o njihovim kućama, da one nemaju nikakve ukrase, ali se odravaju na brzinu, budući da su napravljene tako da zadovoljavaju samo apsolutno preke potrebe, i u istom duhu je i njihova odeća najednostavnijeg izgleda, dovoljno jaka da ih čuva od hladnoće i vrućine, i to neki odrpani ogrtač za zimu i tanka mantija sa lanenom maramom za leto. 39. Jer oni, ukratko, upranjavaju apsolutnu jednostavnost, gledajući na grenost kao na osnovu ponosa, ali istinu /vide/ kao izvor jednostavnosti, i istina i grenost su u svetlosti fontana, jer svaki oblik zla i slabosti potiče iz grenosti, a svako moguće obilje dobrih stvari kako ljudskih tako i boanskih potiče od istine. 40. Takođe elim da govorim o njihovim zajedničkim okupljanjima i njihovim veoma veselim sastancima drueljubive prirode, i gledam ih u njihovoj suprotnosti, jer ovi drugi, kada popiju jako vino, kao da su pili ne vino već neku vrstu napitka od koje dolazi zabrinutost i ludilo, ili čak najugodniji napitak mogući koji bi čoveka izveo iz zdravog razuma naterao da besni i rastre stvari i delove poput nekolicine besnih pasa, pa zatim ustanu i napadnu jedni druge, odgriući i rastrući noseve i ui i prste i druge delove tela a sve to tako kako bi dočarali tačni prikaz priče o Kiklopima i drugovima Uliksa, koji su pojeli, po rečima pesnika, delove ljudskog tela, i to mnogo surovije učinili nego li on sam. ... Eusebijevo viđenje terapeuta u 'Historiji Crkve' Helenski tekst ( , 16-17) 16, 1 Tou=ton de Ma/rkon prw˝to/n fasin e)piě th=j Aišgu/ptou steila/menon, to eu)agge/lion, oÁ dh kaiě sunegra/yato, khru=cai, e)kklhsiżaj te prw˝ton e)p' au)th=j šAlecandreiżaj susth/sasqai. 16, 2 Tosau/th ... Prevod Kazuju da j5 Mark> bi> prvi k>ji j5 p>slat u gipat, da tam> pr>p>v5da Evanđ5lj5, njim napisan>, i da j5 >sn>va> crkvu u Al5ksandriji. j5g>va pr>p>v5d privukla j5 v5liki br>j ljudi, k>ji su zatim iv5li u istinsk>j ljubavi, t5 j5 t> p>takl> Fil>na da pi5 > njih>vim sabranjima, zaj5dničkim trp5zama i u>pt5 > sv5mu t> s5 tical> njih>v>g iv>ta. P>st>ji kazivanj5 da s5 Fil>n (u vr5m5 Klaudija) sasta> sa P5tr>m u Rimu, k>ji j5 pr>p>v5da> tam>njim it5ljima. T> j5 v5>ma v5r>vatn>, tim pr5 t> d5l> > k>m5 mi kazuj5m>, biva napisan> n5t> kasnij5 i javn> g>v>ri > pravilima k>ji s5 i danas pridravam>. n >pisuj5 iv>t naih p>dvinika v5>ma tačn>; jasn> j5 n5 sam> t> da j5 zna>, n5g> i t> j5 p>t>va> ap>st>lsk5 mu5v5, sv>j5 savr5m5nik5. Ali, kak> vidim>. v5ćina njih p>tič5 iz jud5jstva t5 su zb>g t>ga i sačuvali v5ći d5> dr5vnih jud5jskih >bičaja. U sv>m d5lu k>j5 j5 nazva> k>nt5mplativn>m iv>tu" ili iv>tu m>litv5nika", Fil>n g>v>ri da su s5 >ni sabrali radi istin5 i da sv>jim r5čima n5ć5 d>davati nita n5g> ć5 sam> g>v>riti >nak> kak> zaista i j5st5. n kazuj5 da ih z>vu t5rap5uti, a 5n5 k>j5 sa njima iv5: t5rap5vtis5. Taj naziv j5 dat, ili zb>g t>ga t> su >ni, p>put l5kara, l5čili i isc5ljivali >d stradanja pr>uzr>k>vanih p>r>cima du5 >nih k>ji su d>lazili k njima, ili zb>g t>ga t> >ni p>tuju B>ga i slu5 mu u savr5n>j čist>ći. n5 zna s5 k> im j5 da> t> im5, ali tada im5 hrićansk> j> nij5 bil> >pt5 p>znat>. n (Fil>n), m5dju prvima kazuj5 > t>m5 da su s5 >ni >dricali sv>g im5tka. Čim su stupali na p>prit5 mudr>ljublja, >ni su im5tak davali r>djacima, a zatim, >tiavi >d svak5 iv>tn5 brig5, izlazili su iz gradskih zidina i nastanjivali su s5 p> umama i usamlj5nim m5stima, izb5gavajući da imaju d>dir sa ljudima izvan njih>v5 zaj5dnic5. iv5ći u t> vr5m5 takvim iv>t>m, iskr5n> su nast>jali da budu dal5k> >d svak>g p>r>ka. I Crkv>m prihvać5na D5la ap>st>lska kazuju da su ap>st>lski uč5nici pr>davali sv>j5 imanj5 i da su d>bij5n> d5lili m5dju sv>jima, gl5dajući na p>tr5b5 svak>ga, tak> da m5dju njima nij5 bil> >nih k>ji su b5dstv>vali. ni k>ji su imali d>m ili z5mlju, pr>davali su t>, sl5dujući r5čima Pisma: nik> m5dju njima n5 b55 u >skudici, p>t> svi k>ji su imali njiv5 ili kuć5 pr>davahu i d>n>sa5 n>vac >d pr>dat>g. I p>lagahu ga pr5d n>g5 ap>st>lima; i dava5 s5 svak>m5 pr5ma p>tr5bi k>ju j5 ima>". R5kavi t> > t5rap5utima, Fil>n >vak> nastavlja: Ti ljudi iv5 p> mn>gim m5stima. Bil> bi d>br> da J5lini i varvari budu u takv>j zaj5dnici. najvi5 ih j5 u giptu, u tzv. n>m>vima, k>jih nar>čit> ima u >k>lini Al5ksandrij5. najb>lji >d t5rap5uta sabiraju s5 >dasvud, ka> u n5ku >ta_binu, u najb>lj5 m5st> za njih k>j5 s5 nalazi iza Mar5>tidsk>g j5z5ra. Tam> su blagi br5uljci i zdrav j5 vazduh...". Zatim, >pisavi kakva su njih>va stanita, Fil>n g>v>ri > tam>njim crkvama: U svak>m d>mu p>st>ji sv5t5n> m5st> k>j5 nazivaju sv5tilit5m ili manastir. Tam>, izdv>jivi s5, >ni vr5 tajn5 k>j5 >značavaju p>b>an iv>t; tam> n5 un>s5 pić5, ni hranu, niti bil> ta drug> t> j5 p>tr5bn> za t5l5sn>, n5g> pisma Zak>na i Pr>r>ka, Himn5 i >stal5 knjig5, zahvaljujući k>jim s5 v5ra umn>ava i usavrava...". Dalj5 >n pi5: Vr5m5 >d jutra (z>r5) pa d> v5č5ri, t> j5 vr5m5 za duh>vn5 p>dvig5. Čitaju Pism>, rasudjuju > mudr>sti pr5daka i tumač5nju >n>ga ta su g>v>rili; p> njih>v>m milj5nju, r5či >značavaju skriv5n> i >n> t> j5 d>stignut> um>m. K>d njih p>st>j5 ruk>pisi dr5vnih mu5va, >snivača njih>v>g drutva (zaj5dnic5), k>ji su >stavili mn>tv> al5g>rija > sv>m uč5nju. Tu >ni nalaz5 >brasc5 k>j5 su zatim sl5dili sv>jim iv>t>m...". vak> j5 m>ga> g>v>riti č>v5k k>ji j5 slua> tumač5nja Pisma. V5r>vatn>, knjig5 dr5vnih mu5va, za k>j5 g>v>ri da p>st>j5 k>d njih, j5su J5vandj5lj5 i ap>st>lski zapisi i tumač5nja na dr5vn5 pr>r>k5, kakva p>st>j5 u P>slanici J5vr5jima i mn>gim drugim P>slanicama ap>st>la Pavla. Zatim Fil>n pi5 > t>m5 da su >ni sastavljali p5sm5 i himn5, slav5ći B>ga i da s5 k>rist5 raznim m5l>dijama i (ritmičkim) m5rama, v5>ma sv5čanim. Fil>n sa>ptava u t>m d5lu i mn>g5 p>dr>bn>sti > t5rap5utima, ali s5 m5ni učinil> n5>ph>dnim da izab5r5m >n> ta ukazuj5 na njih>v crkv5ni iv>t. Ak> s5 n5k>m5 učini da j5 sv5 r5č5n> sličn> iv>tu p> Evandj5lju i da j5 prim5nljiv> i za drug5 ljud5, t> n5ka čuj5 i sl5d5ć5 Fil>n>v5 r5či: T5rap5uti, 5l5ći da s5 du5vn> usavr5, p>l>i5 s5bi >sn>vu k>ja s5 sast>ji u izdrljiv>sti, a na nj>j kasnij5 nad>gradjuju sv5 >stal5 d>br>d5t5lji. Nik> >d njih n5 prilazi hrani i piću pr5 zalaska sunca j5r p> njih>v>m shvatanju sv5tl>st dana tr5ba up>tr5biti za pr>sv5ćivanj5 a v5č5 >dg>vara t5l5snim p>tr5bama... N5ki k>ji su nar>čit> 5ljni saznanja, n5 j5du p> tri dana, pa s5 i >nda hran5 t5k >n>lik> k>lik> j5 najmanj5 p>tr5bn>...". Mislim da s5 >v5 r5či >dn>s5 k naim pregaocima. Ak> j5 n5k> k>r5> u n5saglasju, sada jasn> m>5 da zna da sam> u hrićansk>j v5ri imam> iv>t p> J5vandj5lju. Fil>n zatim kazuj5 da zaj5dn> sa mukarcima tam> iv5 i 5n5, >d k>jih su v5ćina d5vstv5nic5 k>j5 c5l>mudr5n>st čuvaju b5z prinud5, t5 da nisu ka> n5k5 >d h5linskih r5cinja k>j5 t> rad5 pr>tiv v>lj5), n5g> t> čin5 iz iskr5n5 r5vn>sti u 5lji za mudr>ću. n5 izb5gavaju svak> t5l5sn> zad>v>ljstv> i 5l5 da imaju n5 smrtn5, n5g> b5smrtn5 p>t>mk5, k>j5 radja sam> b>g>ljubiva dua. N5t> ni5 >n pi5 i >v>: ni tumač5 Pism> kr>z al5g>rij5. Čitav zak>n tim ljudima pr5dstavlja n5t> nalik na iv> bić5: >n> t> j5 izl>5n> kr>z p>r5dak r5či t> j5 t5l>; dua t> j5 n5vidljiva misa> k>ja j5 skriv5na p>d r5čima; 5lja da s5 pr>nikn5 u nju t> i j5st5 glavna 5lja t5 zaj5dnic5...". Tr5ba li g>v>riti > njih>vim sabranjima; > t>m5 čim5 s5 zanimaju mukarci, a čim5 5n5? Tr5ba li g>v>riti > njih>vim p>dvizima (p>put naih): p>stu, nar>čit> u dan5 Stradanja Spasit5lja, sv5n>ćnim bd5nijima, paljiv>m čitanju r5či B>ij5? P>m5nuti pisac v5>ma tačn> sa>ptava > tim >bičajima. A >ni s5 i danas čuvaju k>d nas: sv5n>ćn> bd5nj5 pr5d v5lik5 praznik5, himn5 k>j5 j5dan p5va u blag>zvučn>sti a >stali sluaju pa prihvat5 (p5vanj5) sam> p>sl5dnjih r5či (Himn5), spavanj5 na z5mlji pr>strt>m slam>m, n5 uzimanj5 vina i masn5 hran5... sim t>ga, Fil>n pi5 i > hij5rarhiji, tj. > licima k>ja >bavljaju >bav5z5 djak>na, tak>dj5 kazuj5 i > pr5dst>jat5ljstvu 5pisk>pa k>ji j5 iznad svih. ni k>ji s5 p>dr>bnij5 5l5 up>znati sa >nim t> kazuj5 Fil>n, n5ka uzmu u ruk5 nj5g>vu knjigu, a da j5 >n (Fil>n) sv5 t> pisa> imajući pr5d s>b>m prv5 pr>p>v5dnik5 evanđeoske nauk5 i ustan>v5 pr5dat5 >d samih ap>st>la, t> j5 >č5vidna istina za svak>ga. |
- 19:46 - Komentari (0) - Isprintaj - #
Svibanj 2011 (8) |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Opis bloga
mudri filozofi |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||